Da li je realno očekivati da Evropska unija ikada više primi i jednog novog člana i koliko lako svako novo članstvo može biti blokirano, na šta će EU ličiti posle izbora u nekoliko zemalja 2017. godine, da li inicijative za jačanjem saradnje u lokalu predstavljaju zamku koja nije put za EU, već zamena za nju, kako na zemlje kandidatkinje na članstvo utiču događaji potpu Bregzita, izbora u Americi i jačanje desnice u Evropi, samo su neka pitanja na koja su eksperti ponudili odgovor tokom konferencije „Rebalkanizacija Zapadnog Balkana“ koju je u Beogradu organizovao Centar za spoljnu politiku uz pomoć nemačke Hans Zajdel fondacije.
Nakon ulaska Hrvatske u EU, jedan model pridruživanja je završen. Proces pristupanja Uniji za Srbiju i ostale zemlje kandidate iz regiona, samo formalno je isti kao za Hrvatsku, ali je suštinski drugačiji zbog okolnosti u regionu, ali i u samooj EU, rekao je na konferenciji Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
"Drugačija je EU, drugačiji smo mi i ovde govorimo o sasvim novom procesu. Da li je to proces pridruživanja ili definisanja nečega što se zove prošierna Evropa, ostaje da se vidi", rekao je on. Evropa, kaže, prvo mora samu sebe da definiše.
Specifičnost se već odrazila u pregovorima sa Srbijom, gde se u poglavlju 35 obrađuje normalizacija odnosa sa Kosovom, a nešto slično će se primeniti i kada bude došao red na otvaranje pregovora sa BiH, tj. i ona će dobiti svoje poglavlje 35, a to je funkcionalnst države.
U ovom trenutku, smatra Svilanović, na proširenje treba gledati kao na priliku za reforme, iskoristiti za to i pretpristupnu pomoć EU i stručnjake, a naknadno će se videti šta će biti sa samim pridruživanjem.
Svilanović je preneo i svoj utisak nakon sastanka zapadnobalkanskih lidera u Parizu sa evropskim liderima u julu ove godine, oko dve nedelje nakon izglasavanja Bregzita, da mu se činilo da su se lideri dve velike evropske zemlje, Francuske i Nemačke, Fransoa Oland i Angela Merkel, više radovali od lidera balkanskih zemalja što i u tom trenutku "još neko želi da razgovara o proširenju".
On je rekao da je potrebno i jedinstveno tržište rada u regionu, kako bi se omogućilo onima koji završe školovanje u jednoj zemlji regiona da rade u drugoj, odnosno prava mogućnost za međusobno priznavanje diploma i punu pokretljivost radne snage.
Jedina poitika koja neće funkcionisati, rekao je, je ona koja bi se ponašala da je sve po starom.
"Ja očekujem otvaranje poglavlja, Srbija je to zaslužila, ali ja u tome vidim samo jedan proces – proces reforme društva i tako ga treba gledati, iskoristiti taj proces da promenimo sopstvenu zemlju, a čime će se okončati to treba ostaviti po strani, jer su druga vremena", rekao je Svilanović. Treba iskoristiti proces pridruživanja da vrednosti EU postanu vrednoti naše zemlje, uz pomoć IPA fondova. Vladavina prava je sredstvo kojim jedno društvo postaje funkcionalna država.
Poruka je, rekao je on - vi ne morate da podržavate ulazak Srbije u EU, ai je nemoguće da ne podržavate reformu pravosudnog sistema, jer to je vaša zemlja.
Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pristupanju EU Tanja Miščević rekla je da je ključni problem koji je istaknut za sve zemlje stabilnost demokratskih institucija, i da to nije smo uslov za pristupanje EU, već za razvoj zemlje.
Kao kratkoročni cilj Srbije ponovila je otvaranje tri poglavlja ove godine, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
"Rebalkanizacija Balkana je naš izgovor za manje aktivnosti, a treba da bude argument za zagovaranje naših interesa u svemu onome sa čim se EU suočava. Da li idemo ka formiranju EU sa više brzina? Moj argument je da ona postoji od početka, samo nije kodifikovana“, rekla je Mišević i ocenila da EU ide ka jačanju zajednice sa vrlo uskim jezgrom.
Goran Svilanović je upozorio na opasnost da carinska unija Zapadnog Balkana, kojoj treba težiti, ne postane zamena za članstvo u EU. Rekao je da deli tu dilemu, ali da je u međuvremenu krenula da stiže finansijska podrška za konkretne projekte, u železnici, putnoj infrastrukturi i energetici. "Sad to svi podržavaju. Moja slika EU je izgradnja autoputeva, železnice i energetski sporazum, a priča o pridruživanju je nešto drugo. Ili ćemo videti buldozere kako rade, ili nećemo ni to", rekao je Svilanović.
EU da primi Zapadni Balkan odjednom, ceo i bez uslova?
Profesor Fakulteta političkih nauka Sveučilišta u Zagrebu, Dejan Jović, podsetio je na svoj lični paradoks - 16 godina je živeo u Velikoj Britaniji, a uskoro će samo preko hrvatskog državljanstva biti građanin EU, ali ne i preko britanskog. „To samo pokazuje nepredvidivost“, rekao je on.
Profesor Jović je ocenio da je politički nekorektno kritikovati demokratiju, ali i primetio da odluke koje se donose referendumima umeju da budu popularne, ali ne i pametne. "Demokratija se ne pojavljuje uvek kao rešenje, nekada je i problem", rekao je on i naglasio skepticizam kada su u pitanju referendumi, podsetivši na izjašnjavanja građana na prostorima bivše Jugoslavije koja su nadalje vodila u ratove.
On je ocenio da pro-EU stav više nije većinski i da nije tačno da ne postoje i alternativna rešenja. "Postoji mogućnost da EU više nikad ne primi ni jednu članicu i to ne zavisi od reformi u zemljama kandidatima, nego od političke volje ljudi u zemljama članicama gde ljudi mogu bez ikakvog razloga da iracionalno blokiraju ulazak bilo koje zemlje kandidata, šta god ona radila", rekao je Jović.
Ipak, Jović kaže da bi idealno bilo, mada ne i realno, kad bi EU napustila kriterijume za članstvo zemalja Balkana i kad bi primila sve države odjednom, bez uslovljavanja, jer je to u interesu i tih zemalja, i same EU. "Ako to ne učini, te zemlje će izgubiti volju, dobiće antiliberalne režime i u tom prostoru će se pojaviti drugi akteri, s pravom. Ne postoji prazan protor u međunarodnoj politici. Ako se ne proširite tamo gde ne želite, doći će neko ko će popuniti taj prostor. EU to i dalje može na Zapadnom Balkanu, za pet ili 10 godina to više neće moći", rekao je Jović i podsetio da politika individualnih prijema samo stvara probleme.
Ulazak Hrvatske, tako, otvario je nove probleme za Srbiju i BiH, pre toga je ulazak Slovenije iskomplikovao ulazak Hrvatske, a za očekivati je da će Srbija ili BiH, u zavisnosti od toga koja prva uđe u Uniju, uslovljavati onu drugu posle toga.
Pitanje spoljne politike, rekao je Jović, je nešto oko čega se ne treba previše pitati narod, jer narod nema relevantne podatke.
"Mnoge pozitivne stvari se nikad ne bi dogodile da su išle na referendum. Mir se ne bi dogodio, Dejtonski sporazum se ne bi dogodio da je išao na referendum. Ceo sistem stabilnsoti BIH je na tome da je priznata spoljna suverenost, ali je negirana unutrašnja, sa razlogom. I celoj Evropi je ograničena unutrašnja suverenost, jer je ona ranije korišćena da se krene u totalni rat", rekao je Jović.
Vedran Džihić iz Austrijskog instituta za međunarodnu politiku iz Beča, ocenio je da svedočimo kraju liberalne ere i da živimo „postfaktičko doba“ u kome je u politici moguće ponašati se van činjenica i u kome je moguće uz pomoć laži dobiti legitimitet i podršku birača. Na sceni je politički spektakl, kult ličnosti često menja institucije i politiku, a toga ima dosta i na Zapadnom Balkanu, ali i na Zapadu. Uz to ide i politika straha.
"EU je paralisana, tehnički se nastavja dalje, ali suštinski postoji panika jer ne postoji odgovor na kraj iberalne ere. Da li je proširenje živo? U ovom momentu je u najbolju ruku to proces 'Dead Man Walking' (mrtav čovek hoda)", rekao je Džihić.
Šta i kako dalje, zapitao je on – okrenuti se samima sebi, reformisati društva zbog nas. "Ali na tom putu okretanja samom sebi, gde nemamo pozitivno okruženje, to okretanje može da proizvede i dublje krize na Zapadnom Balkanu. Zaista nema suštinske alternative za proes integracija i punopravnog članstva u Uniji koja mora da izgleda drugačije", rekao je Džihić i zaključio da je Balkan već integrisan u EU preko državljana koji su i državljani EU i preko ekonomskih i trgovinskih veza.
Branislav Nešović, iz "New School Initiative" iz Budimpešte, govorio je o odnosima Tirane i Beograda, koji su, uz BiH, "kičma stabilnosti na Balkanu".
On je primetio da se u Beogradu slabo zna za to da aktivnosti premijera Albanije Edija Rame i saradnja sa Aleksandrom Vučićem nisu dobro primljene na Kosovu, jer se to tumači kao uplitanje u unutrašnje stvari Kosova.
Govoreći o Briselskom sporazumu, on je ocenio da građani ne znaju dovoljno šta se u tom procesu dešava i da Beograd može da zaustavi eventualna negodovanja među svojim građanima, ali da to Priština ne može i da se može dogoditi da tamo građani zaustave proces.
Bodo Veber, politički analitičar iz Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina, ocenio je da sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD "više ništa nije kao što je bilo do sad", ali da ni to, ni Bregzit ili izbori u državama neće menjati svet u potpunosti. On je ocenio da proces umora od proširenja EU postoji već 10 godina i da se sada mora rešavati čitav kompleks bilateralnih sporova, pre integracije.
Statusni konflikti ne mogu da se ne reše, jer oni diskredituju ceo proces, rekao je on i podsetio na politiku bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića "I Kosovo, i EU". "Problem neće nestati ako EU kaže da više nema snage da se bavi bilateralnim sporovima. I ako EU bude slaba, problem neće nestati. EU bi baš zbog krize morala da ubrza traženje rešenja u bilateralnim i statusnim konfliktima", rekao je on i usprotivio se pozivu profesora Jovića za bezuslovni prijem država Zapadnog Balkana u EU.