Ukrajinski reditelj je svoju nominaciju za Oskara za najbolji dokumentarac opisao kao gorko-slatki trenutak. Film Mstislava Černova „20 dana u Marijupolju” među nominovanim je za najbolji dokumentarni film.
U produkciji Asošiejted presa i „Frontline“ sa PBS, i u režiji Černova, dokumentarni film pokriva rusku opsadu grada Marijupolja u prve tri nedelje rata u Ukrajini početkom 2022.
Černov, zajedno sa snimateljem Jevgenijem Maloletkom i producenkinjom Vasilisom Stepanenko, stigao je u ukrajinski grad oko sat vremena pre nego što je Rusija počela bombardovanje. Narednih dana snimili su faktički i humanitarni efekat napada, od smrti četvorogodišnje devojčice i bombardovanja porodilišta do prizora sveže iskopanih masovnih grobnica. Nekoliko filmskih kritičara pohvalilo je film zbog njegovog „nemilosrdnog“ pogleda na invaziju.
U intervjuu za Ukrajinski servis Glasa Amerike, Černov je rekao da je dokumentarac više od onoga što se dogodilo u Marijupolju i govori o svim gradovima koji su razoreni ruskim napadima.
Glas Amerike: Čestitam na nominaciji. Kako ste reagovali kada ste saznali za nominaciju?
Mstislav Černov: Moja prva pomisao je bila: „O bože, ima tu još mnogo posla, a to je još veća odgovornost.“ I upravo se tako osećamo, jer je to gorko-slatki trenutak, trenutak da vidimo da je svetu stalo. I u isto vreme, trenutak da se prizna da se sve ovo desilo, i da ovaj film postoji zbog ogromne tragedije.
Glas Amerike: Šta ovo znači za vas i za Ukrajinu, kao prvog ukrajinskog kandidata za Oskara?
Černov: Opet, to znači više odgovornosti, jer ne samo što imam zadatak da nosim sećanje na stanovnike Marijupolja, već i da predstavljam ukrajinsku kinematografiju. Voleo bih da mogu da predstavim na mnogo bolji, mirniji način, ali sada je tako kako je. Mi smo zemlja u ratu. Mi smo država koja je napadnuta, a naši filmovi će neizbežno govoriti o tom ratu. To je upravo postalo mnogo više od priče o Marijupolju. To je priča o svim ukrajinskim gradovima koje su uništile ruske bombe. I to je simbol uticaja rata na civilno stanovništvo, ne samo Ukrajine.
Glas Amerike: Ljudi u Marijupolju su trenutno pod ruskom okupacijom. Dok prikazujete ovaj film, šta želite da poručite onima u Marijupolju?
Černov: Kada su stanovnici Marijupolja koji su izgubili svoj grad i postali interno raseljena lica, videli film i posle razgovarali sa mnom, uvek sam video mnogo nade u njima. To je osećaj zajednice. I takođe, ova nada postoji jer su izgubili toliko toga. Oni nemaju način da objasne ljudima koliko je ovo iskustvo bilo zastrašujuće, koliko bolno za njih. Ovaj film za njih je način da prenesu šta misle i pokažu šta su preživeli. Samo pokušavam da budem što iskreniji prema onome što smo mi osećali i prema onome što su oni osećali. Ako pobedimo, biće to čudo. To što smo preživeli Marijupolj je već čudo. Činjenica da smo snimili ovaj film je čudo. Činjenica da je toliko ljudi širom sveta videlo ovaj film i nisu odustali, nego su razumeli bol Ukrajinaca je čudo. Ovo je za ljude iz Marijupolja. Ova priča je o njima. Ne radi se o nama. Ova nominacija je za njih.
