Da li je ulazak Zapadnog Balkana i Srbije u Evropsku uniju realnost, na koliko dugom štapu, ili je tema proširivanja EU na ovaj region postala potpuno nerealna - teme su oko kojih su se mogla čuti različita mišljenja učesnika debate "Srbija i EU nakon samita u Sofiji", koji je organizovao Evropski pokret u Srbiji u punom amfiteatru Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta u Srbiji, je ocenila da politika proširenja nema zamenu, da je to je jedna od glavnih politika EU, oblast koja je imala do sada najviše uspeha i treba je nastaviti.
"Svako odlaganje proširenja slabi poziciju EU u regionu, koja je inače daleko ispod količine novca koje je uložila u EU", rekla je ona i podsetila da su investicije iz EU u Srbiju 12,2 milijarde evra, naspram 1,2 milijarde iz Rusije.
VIDEO: Snežana Grubješić o EU integracijama nakon samita u Sofiji
Ona je ukazala na to da je povećana predpristupna pomoć zemljama kandidatima za članstvo preko IPA fondova za 20 odsto, ali i naglasila da to nije dovljno i da treba insistirati na otvaranju strukturnih fondova, koji su bili otvoreni i za zemlje koje su ranije ušle u EU. Tako, Srbija je za sedam godina dobila milijardu i po evra, dok je Bugarska za isto vreme pre pristupanja dobila preko 10 milijardi.
Grubješić je pozdravila dogovor Grčke i Makedonije oko imena zemlje, ocenivši da to relaksira situciju u celom regionu i omogućava Makedoniji da započne pregovore sa Evropskom unijom.
Kako je rekao profesor FPN Slobodan Samardžić, sofijska deklaracija je dokument otrežnjenja za sve one koji smatraju da je put Srbije ka EU realan i ako se računa da je to cilj.
"Sofijska deklaracija ne govori o onim stvarima koje su bile visoko na propagandnoj agendi EU u Srbiji - nema proširenja, nema pristupanja, ne pominje se 2025. kao godina koja bi mogla da bude godina pristupanja", rekao je još Samardžić i ocenio da EU ne razmišlja o širenju, jer je na dnevnom redu strategija izvlačenja iz krize.
"EU sada preuzima odbranu Zapada prema Rusiji, Turskoj i zemljama koje su regionalne sile, a Srbija će postati periferija periferije ako dođe do nekog konflikta", ocenivši da je EU ušla u konflikt sa Rusijom zbog uticaja SAD.
Dušan Proroković, načelnik Centra za evroazijske studije, smatra da će se EU, koja je svoju spoljnu politiku temeljila na liberalnoj doktrini, tek suočiti sa svojim problemima, kao i da će EU zbog metodologije svog delovanja imati sve manje uticaja i na događanja na Balkanu. Podsetio je i da su svi impulsi za sistemske procese u regionu - od Dejtonskog sporazuma, Rambujea, NATO bombardovanja SRJ - dolazili od SAD.
VIDEO: Dušan Proroković o uticaju SAD i EU na događanja na Zapadnom Balkanu
On je naglasio da će sporazum Grčke i Makedonije izazvati relaksaciju u međusobnim odnosima, ali da će otežati unutrašnje odnose u obe zemlje, kao što bi se, kako je ocenio, dogodilo i u slučaju potpisivanja obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.
Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta, rekao je da je EU prevashodno bezbednosno-politički, a ne ekonomski projekat, i da je doneo kroz istoriju dugo očekivani mir između Nemačke i Francuske.
Sa daljim integracijama, nastavio je Crnobrnja, i sa večitim problemima sa kojima se suočavaju proteklih godina, "u EU su došli u problem jer su uzeli veći zalogaj nego što mogu da svare i sada im se povraća".
"Mi sa strane moramo da sačekamo da oni to urade", zaključio je Crnobrnja i ocenio da je regionu jedini stvarni put - put integracija i da na njemu mora da se istraje.
