U razgovoru za naš program, Ričard Ren razmotrio je prednostima i nedostatke tog novčanog sistema i korišćenju elektronskih – platnih i kreditnih - kartica.
Ren: “Pre svega papirne novčanice nisu higijenske i mogu da budu prenosioci zaraznih bolesti. Novčanice se lako gube, kradu, a i lako se unište ako se pokvase ili zapale. Novčanice se takođe brzo pohabaju, a skupo ih je i složeno zameniti. Ako bi trebalo da naprave izbor, građani se obično opredeljuju za kreditne i platne kartice, pošto su bankarski računi povezani sa elektronskom uplatom pogodniji od gotovine. U mnogim delovima sveta, mogu se vršiti uplate i sa jednog mobilnog telefona na drugi, tako da su i telefonske kompanije preuzele funkciju tradicionalnih banaka. Novac takođe može da bude deponovan i transakcije vršene putem bilo kojeg kompjutera, a elektronske novčane uplate se lako mogu kontrolisati, suprotno gotovini”.
Glas Amerike: Koje su prednosti korišćenja papirnih novčanica, a koje elektronskih kartica?
Ren: “Novčanice su anonimne, što znači da je novac koji posedujete ili trošite, vaša lična i tajna stvar, kako ponekad veliki broj ljudi želi da postupi iz dobrih ili loših razloga. S druge strane, elektronski novac prolazi kroz strukturu neke treće instance, kao što su banke, trgovci, telefonske kompanije, itd. i na taj način mogu da budu lako infiltrirani od strane vladinih agencija ili kompjuterskih hakera. S druge strane, oni koji nemaju bankovne račune i kartice koje izdaju banke imaju - na primer - teškoće da kupe avionske karte, rezervišu hotelske sobe, iznajme automobile i drugo. Oni moraju da koriste gotovinu, a to im otežava mnoge stvari u životu”.
Glas Amerike: Da li će tokom vremena elektronske kartice potpuno preovladati?
Ren: “Većina finansijskih transakcija se već sada vrši elektronskim putem, čak i ako ispišete ček. Banke preslikavaju te čekovi i digitalizuju ih. Tehnologija se razvija i unapređuje, i taj aspekt poslovne delatnosti se ne dovodi u pitanje. Međutim, mnogi se brinu oko aspetka privatnosti, odnosno o poreklu novca i načinu njegovog trošenja. Dakle, vlasti mogu da imaju neograničeni pristup vašim finansijama, čemu se protive zagovornici poštovanja privatnosti. Čak i supermarketi prate vaš obrazac potrošnje, tako da mogu da naruče ono što njihovi kupci žele, što je u stvari od pomoći i potrošačima i prodavcima. U tom smislu, pitanje privatnosti ostaje i dalje sporno i nejasno”.
Ren: “Pre svega papirne novčanice nisu higijenske i mogu da budu prenosioci zaraznih bolesti. Novčanice se lako gube, kradu, a i lako se unište ako se pokvase ili zapale. Novčanice se takođe brzo pohabaju, a skupo ih je i složeno zameniti. Ako bi trebalo da naprave izbor, građani se obično opredeljuju za kreditne i platne kartice, pošto su bankarski računi povezani sa elektronskom uplatom pogodniji od gotovine. U mnogim delovima sveta, mogu se vršiti uplate i sa jednog mobilnog telefona na drugi, tako da su i telefonske kompanije preuzele funkciju tradicionalnih banaka. Novac takođe može da bude deponovan i transakcije vršene putem bilo kojeg kompjutera, a elektronske novčane uplate se lako mogu kontrolisati, suprotno gotovini”.
Glas Amerike: Koje su prednosti korišćenja papirnih novčanica, a koje elektronskih kartica?
Ren: “Novčanice su anonimne, što znači da je novac koji posedujete ili trošite, vaša lična i tajna stvar, kako ponekad veliki broj ljudi želi da postupi iz dobrih ili loših razloga. S druge strane, elektronski novac prolazi kroz strukturu neke treće instance, kao što su banke, trgovci, telefonske kompanije, itd. i na taj način mogu da budu lako infiltrirani od strane vladinih agencija ili kompjuterskih hakera. S druge strane, oni koji nemaju bankovne račune i kartice koje izdaju banke imaju - na primer - teškoće da kupe avionske karte, rezervišu hotelske sobe, iznajme automobile i drugo. Oni moraju da koriste gotovinu, a to im otežava mnoge stvari u životu”.
Glas Amerike: Da li će tokom vremena elektronske kartice potpuno preovladati?
Ren: “Većina finansijskih transakcija se već sada vrši elektronskim putem, čak i ako ispišete ček. Banke preslikavaju te čekovi i digitalizuju ih. Tehnologija se razvija i unapređuje, i taj aspekt poslovne delatnosti se ne dovodi u pitanje. Međutim, mnogi se brinu oko aspetka privatnosti, odnosno o poreklu novca i načinu njegovog trošenja. Dakle, vlasti mogu da imaju neograničeni pristup vašim finansijama, čemu se protive zagovornici poštovanja privatnosti. Čak i supermarketi prate vaš obrazac potrošnje, tako da mogu da naruče ono što njihovi kupci žele, što je u stvari od pomoći i potrošačima i prodavcima. U tom smislu, pitanje privatnosti ostaje i dalje sporno i nejasno”.