Budućnost američke pomoći Ukrajini mogla bi da bude pod znakom pitanja ako Belu kuću u novembru 2024. osvoje republikanci, pokazalo se na prvoj debati za predsedničku nominaciju.
Na bini u Milvokiju u sredu, kandidati su izneli stavove prema podršci SAD Ukrajini koja pokušava da se odbrani od ruske invazije. Neki su pozivali na eliminaciju ili smanjenje američke podrške, dok su drugi govorili u korist osnaživanja pomoći.
Spor naglašava razlike u mišljenju unutar šire Republikanske partije o ratu u Ukrajini, ono što se od prošle godine odražava u istraživanjima javnog mnjenja.
Nedavna anketa CNN-a pokazala je da veliki deo republikanskog biračkog tela želi da smanji ili eliminiše davanje SAD, sa 71% ispitanika koji su rekli da Kongres ne bi trebalo da odobri nova finansiranja, a 59% kaže da veruje da su SAD već učinile dovoljno da podrže Kijev.
Guverner Floride Ron Desntis bio je prvi među kandidatima koji su se pozabavili tim pitanjem, rekavši da će dodatna američka pomoć zavisiti od povećanja pomoći iz evropskih zemalja.
„Evropa treba da daje više. Nateraću Evropu da daje više i uradi svoj posao", kaže Desantis.
Statistički podaci o pomoći Ukrajini pokazuju su SAD poslale najviše u dolarima, dok su evropske zemlje dale više u odnosu na svoj BDP.
Kandidat najuporniji u pogledu ograničavanja američke pomoći Ukrajini bio je Vivek Ramasvami, biznismen u IT sektoru koji nema iskustva na javnoj funkciji.
Upitan da li bi podržao povećanje davanja Ukrajini, Ramasvami je rekao: „Ne bih, i mislim da je ovo katastrofalno, da se štitimo od invazije preko tuđe granice, kada treba da koristimo te iste vojne resurse da sprečimo invaziju naše sopstvene južne granice ovde u SAD".
Tvrdio je i da američka podrška Ukrajini „gura Rusiju u ruke Kine“, i optužio je političare koji žele da nastave sa podrškom da stavljaju probleme te zemlje iznad potreba SAD.
„Smatram da je uvredljivo da imamo profesionalne političare koji će otići na hodočašće u Kijev, svom papi Zelenskom, a neće to uraditi za svoj narod na Mauiju ili južnom delu Čikaga".
Bivši potpredsednik Majk Pens, bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli i bivši guverner Nju Džerzija Kris Kristi oštro su kritikovali Ramsvamijevu poziciju, braneći kontinuiranu podršku SAD Kijevu.
Kristi, koji je nedavno putovao u Ukrajinu, podsetio je publiku na zločine koje su počinile ruske trupe i na hiljade ukrajinske dece koja su odvedena iz Ukrajine i preseljena u Rusiju.
„Ako se ne suprotstavimo ovoj vrsti autokratskog ubijanja u svetu, mi ćemo biti sledeći“, rekao je Kristi.
Pens je odbacio Ramasvamijevu tvrdnju da američka pomoć Ukrajini umanjuje sposobnost zemlje da se bavi sopstvenim problemima.
„Svako ko misli da ne možemo da rešimo probleme ovde u SAD i da budemo lider slobodnog sveta, ima prilično uzak pogled na najveću naciju na zemlji. Možemo i jedno i drugo.”
Niki Hejli, koja je bila američki ambasador u UN tokom Trampove administracije, napomenula je da pomoć Ukrajini iznosi samo oko 3,5 odsto ukupnog vojnog budžeta SAD.
Ona je napala Ramasvamija zbog njegovih stavova o spoljnoj politici, uključujući njegovu izjavu da se neće protiviti kineskom neprijateljskom preuzimanju Tajvana nakon 2028.
„On želi da preda Ukrajinu Rusiji. On želi da pusti Kinu da pojede Tajvan. On želi da ode i prestane da finansira Izrael. To ne radiš prijateljima. Umesto toga, čuvate leđa prijateljima. Ukrajina je prva linija odbrane“, rekla je Hejli.
Ramasvami je uzvratio sugerišući da se Hejli nada da će se pridružiti upravnim odborima američkih vojnih proizvođača Lokid Martin i Rejteon, koji proizvode veći deo opreme koju su SAD poslale Ukrajini.
Hejli je istakla da nema veze ni sa jednom kompanijom i dodala: „Nemate iskustva u spoljnoj politici, i to se vidi".
Šta kaže Tramp?
U intervjuu sa konzervativnim komentatorom Takerom Karlsonom koji je objavljen na platformi X, Tramp se samo kratko osvrnuo na sukob u Ukrajini.
Dok je kritikovao predsednika Džoa Bajdena zbog odlaska na odmor, rekao je: „On bi trebalo da radi. On bi trebalo da nas izvuče iz tog užasnog, užasnog rata u koji smo veoma uključeni sa Rusijom i Ukrajinom".
Tramp je pozvao na prekid rata. Takođe je tvrdio da bi to mogao „lako“ da zaustavi i da Rusija nikada ne bi napala Ukrajinu da je on bio predsednik. Nije izneo dokaze ni za jednu tvrdnju.
Američka pomoć se smatra vitalnom
Ostavljajući politiku po strani, stručnjaci su za Glas Amerike rekli da je nastavak pomoći SAD Ukrajini od suštinske važnosti za borbu te zemlje protiv Rusije, i da bi njeno ukidanje imalo velike posledice.
Nikolas Loker, naučni saradnik u Transatlantskom bezbednosnom programu u Centru za novu američku bezbednost, rekao je za Glas Amerike da je podrška SAD „ključna” za nastavak odbrane Ukrajine.
„Vašington je do sada pružio najveću vojnu pomoć, a bez nje vrlo je verovatno da bi ukrajinske snage bile u mnogo gorem stanju nego što su sada. SAD su takođe imale veoma važnu ulogu u koordinaciji isporuka pomoći iz više od 40 zemalja preko rukovođenja Ukrajinskom odbrambenom kontakt grupom", rekao je on.
Đan Đentile, penzionisani pukovnik američke vojske koji sada radi kao pomoćnik direktora Odeljenja za istraživanje vojske RAND korporacije, rekao je za Glas Amerike da bi povlačenje američke podrške bilo „katastrofa“ za Ukrajinu.
On je rekao da bi to moglo da podrazumeva ukidanje ne samo novca i materijala, već i obuke ukrajinskih snaga.
"Cela ukrajinska ofanziva bi prestala. Morali bi da pokušaju da konsoliduju ono što imaju i pređu na odbranu u u celosti".
Ali tu možda nije kraj šteti.
"Ako Rusija zna da nema američke podrške, to bi joj moglo biti dovoljno da započne velike kontraofanzivne ili ofanzivne operacije kako bi povratili ono što su izgubili“, rekao je Đentile. „A bez podrške SAD Ukrajini, Rusija bi mogla biti prokleto uspešna".
