Odnosi Beograda i Vašingtona su unapredjeni u poslednje vreme, ali bi američka administracija trebalo da nastavi aktivno političko angažovanje u regionu i posle posete državne sekretarke Hilari Klinton, ocenio je Bob Hend, politički savetnik Helsinške komisije, nezavisne agencije američke vlade, čiji su članovi kongresmeni, senatori i predstavnici administracije.
U razgovoru za naš program, povodom posete državne sekretarke regionu, Hend je prvo odgovorio na pitanje koliko će otopljavanje srpsko-američkih odnosa trajati, ukoliko Beograd nastavi da se protivi nezavisnosti Kosova.
Bob Hend: “Tačno je da je došlo do otopljavanja odnosa i većeg prisustva Balkana u američkoj politici nego ranije, što je dobro. Medjutim, mene brine da to proizvodi kratkoročne rezultate. Poseta sekretarke Klinton bila je koncentrisana na to da gradjani postaju angažovaniji u politici, prevazidju etničke podele i okrenu se budućnosti. To su bile dobre poruke, ali pitanje je da li će uslediti dalji napori da se prevazidju prepreke. Nadam se da sekretarka Klinton i Stejt Department neće smatrati da su obavili zadatak na Balkanu ovom posetom, nego da će uslediti politika koja vodi daljem zamahu.
Konkretno, u slučaju Kosova, njena poseta je bila povezana sa početkom tehničkih pregovora. Nažalost, s ozbirom na političku krizu na Kosovu, nisam siguran kako će se ti razgovori odvijati, ali mislim da pozitivan trend u srpsko-američkim odnosima može da se održi ako Srbija, iako ne odustaje od svojih stavova o Kosovu, ne bude intenzivno održavala retoriku o Kosovu i stalno isticala protivljenje kosovskoj nezavisnosti. Nema razloga da se ne razgovara o specifičnim pitanjima, infrastrukturi i ekonomiji, i ako Beograd svaki put bude isticao da Kosovo nije zemlja – biće problema.”
Glas Amerike: Pomenuli ste ekonomiju i infrastrukturu, gde još vidite oblasti u kojima je moguć kompromis i konstruktivan dijalog izmedju Beograda i Prištine?
Bob Hend: “Ostaje da se vidi šta će biti na pregovaračkom stolu, ali mislim da bi bilo dobro za dve strane da se koncentrišu na ekonomska pitanja, možda olakšavanje putovanja, za Srbe poreklom za Kosova i obrnuto, omogućavanje veće interakcije ljudi, i način da se dijalog institucionalizuje. Ako Srbija već nije spremna na uspostavljanje bilateralnih odnosa, treba naći način da dve strane stalno komuniciraju o aktuelnim pitanjima. Postoji niz oblasti, i umesto očekivanja da se usvoji ceo paket, treba polako napredovati u pojedinačnim oblastima.”
Glas Amerike: Pojedini nevladini stručnjaci u Vašingtonu smatraju da je Obamina administracija odustala od politike pritisaka na Beograd da izruči Ratka Mladića. Da li Vašington vidi političku volju u Beogradu za Mladićevo izručenje i da li je vi vidite?
Bob Hend: “Mislim da politička volja postoji u mnogim delovima srpske vlade, možda ne svim, u vojsci možda postoje delovi koji se protive. Pomoćnik državnog sekretara Filip Gordon je pomenuo da je to deo američke politike, i ta tema je pokrenuta za vreme posete Hilari Klinton. Sa stanovišta Helsinške komisije, insistiranje na Mladićevom izručenju treba da bude snažan element naših odnosa sa Srbijom, a ja bih podstakao i evropske zemlje da na tome insistiraju.
Nije anti-srpski reći da Mladić mora da bude uhapšen i izručen Hagu, a ako se ne zna gde je, mora da se pronadje. Ako Vašington i evropske prestonice pošalju jasnu poruku o toj obavezi, po meni to pomaže onima u Srbiji koji žele da se taj zadatak obavi. Kako ja sagledavam raspoloženje srpske javnosti, ne verujem da bi bilo negativnih unutrašnjih posledica, a Srbija bi se drastično približila evropskom članstvu”.
Glas Amerike: Helsinška komisija izdala je saopštenje o nedavnom nasilju za vreme parade ponosa u Beogradu. Neki srpski stručnjaci ukazuju na vezu izmedju huligana i desničarskih snaga koje se protive ulasku u Evropsku uniju. Da li ima razloga za zabrinutost zbog jačanja ekstremne desnice u Srbiji?
Bob Hend: “Možda… S druge strane, kada su kopredsedavajući Helsinške komisije govorili o tom pitanju, senator Ben Kardin i kongresmen Alsi Hejstings su ukazali da se izlivi društvene netolerancije ne dešavaju samo u Srbiji, i za nas je bilo glavno šta vlada preduzima oko toga. Ne možemo da menjamo društva, ali možemo da pozovemo vlade da urade pravu stvar.
U slučaju nedavnih incidenata, uradjena je prava stvar, politički lideri na svim nivoima su osudili nasilje i mi to pozdravljamo. Drugo, snage reda su obavile svoj zadatak i zaustavile nasilje, iako su sami policajci bili žrtve. Ako postoji nešto šire od toga, ne bi me čudilo, takvi dogadjaji mogu da budu nasledje Miloševićeve ere, jake nacionalističke struje koja možda još postoji, i unutrašnji zadatak Srbije je da se tome suprotstavi. Ali, ovde smo videli ispravan odgovor vlade, i druge zemlje bi trebalo da slede taj primer u slučaju manifestacija netolerancije.“