Ptice i avioni dele vazdušni prostor, tako da je neizbežno da ponekad dođe do sudara. Aerodromi, naravno, pokušavaju da svedu takve sudare na minimum s obzirom da oni mogu da dovedu do pada aviona i skupih oštećenja mlaznih motora. Neki aerodromi treniraju pse, drugi plaše ptice bukom, a jedna kompanija u Holandiji misli da bi robotička ptica grabljivica, nazvana Robird bila daleko efikasnija.
Psi i buka donekle pomažu, ali kada se impresivan neprijatelj, poput sivog sokola, pojavi na nebu, većina drugih ptica će da pobegne.
Da li je soko pravi ili robot, ne pravi razliku dokle god krila nisu fiksirana, te ptica može njima da maše.
“Ako ptica grabljivica lebdi kroz vazduh i ne pomera krila, to obično znači da samo promatra i da ne lovi. Druge ptice to vide, i biće na oprezu. Onog trenutka kada počne da maše krilima, one znaju da je situacija ozbiljna i da je okruženje postalo opasno za njih”, objašnjava inženjer Vesel Stratman iz kompanije "Clear Flight Solutions".
Dizajniranje mehaničkog krila koje se savija celom dužinom i ponavlja pokrete, bio je veliki zadatak.
“Kao i kod pravih ptica, krila koja možda izgledaju kruto su zapravo fleksibilna, što im omogućava da recimo veslaju kroz vazduh umesto da pokreću krila gore-dole. I to im omogućava ne samo da se popnu već i da proizvedu potisak, koji im treba da bi se išlo napred”, priča Stratman.
Telo robotičke ptice, odštampano na 3D štampaču, napravljeno je od mešavine staklenih vlakana i najlona tako da izgleda kao da ima prirodno perje, i može da izdrži gruba sletanja.
Za sada ptica robot radi na daljinsko upravljanje, ali dizajneri razvijaju algoritam pomoću kojeg će ptica ostati na određenoj putanji leta, kao npr. oko aerodroma.
Soko robot već uspešno rasteruje ptice oko nekoliko aerodroma i deponija.
Nova generacija, severnoamerički orao, koji će moći da plaši veće ptice, takođe će uskoro biti dostupan.