Većina građana Rusije podržala je na referendumu usvajanje ustavnih amandmana koji, između ostalog, aktuelnom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu omogućavaju da na toj funkciji provede još dva mandata - i na vlasti, ukoliko bi bio reizabran, ostane do 2036. godine.
Centralna izborna komisija saopštila je, na osnovu prebrojanih listića, da je 74 odsto građana podržalo ustavne promene - dok je protiv glasalo manje od 25 procenata.
Građani su podsticani da izađu na birališta sprovođenjem kampanja, u okviru kojih su dodeljivani stanovi i druge nagrade, i predstavljani i drugi ustavni amandmani koji su se našli u paketu - koji su ruske vlasti označile reformskim.
Takođe, prema ukazu ruskog predsednika na poslednji dan glasanja - u sredu, odobrena je isplata od 10.000 rubalja ($141) porodicama sa decom.
Glasanje je trajalo od 25. juna - a nadležni su objasnilili da je odluka o jednonedeljnom glasanju doneta kao mera predostrožnosti zbog globalne pandemije koronavirusa.
Zvanični Kremlj saopštio je da je usvajanje ustavnih promena neophodno kako bi se očuvali stabilnost i bezbednost države – dok kritičari ističu da šezdeset sedmogodišnji Vladimir Putin traži način da za sebe obezbedi doživotnu vlast.
"Ne izjašnjavamo se samo o amandmanima”, poručio je Putin u utorak tokom televizijskog obraćanja tokom kog je od građana zatražio da podrže ustavne promene.
“Glasamo za državu u kojoj želimo da živimo. Za državu koju želimo da sačuvamo za našu decu i unuke”, rekao je Putin.
Glasačima je data mogućnost da podrže ili odbace predložene amandmane. Vlada je u javnosti snažno agitovala za usvajanje ustavnih promena.
Ruski predsednik je prvi put govorio o predloženim amandmanima tokom javnog obraćanja u januaru. Svega pet dana kasnije dokumenti su predstavljeni zakonodavnoj vlasti – nakon što ih je razmatrala hitro formirana radna grupa.
Više od 200 amandana usvojena su 11. marta u oba doma ruskog Parlamenta.
Osim što predsedniku Rusije daju mogućnost dodatnih reizbora – proširuju se i nadležnosti Parlamenta prilikom formiranja Vlade – i vrši se raspodela vlasti među više vladinih struktura.
Takođe, predložene izmene obezbeđuju da matični ruski zakoni budu pretpostavljeni međunarodnom pravu, zabranjuju istopolne brakove, veru u boga označavaju centralnom nacionalnom vrednošću, ruski definišu jezikom kojim se koristi državotvorni etnicitet – takođe propisuju da je nemoguće otuđivati delove teritorije Ruske Federacije.
Glasanje je organizovano u trenutku rastućeg nezadovoljstva građana zbog ekonomskih posledica pandemije koronavirusa i pada popularnosti ruskog predsednika u poslednjih nekoliko godina.
Podaci Levada centra, nezavisne agencije, pokazuju da je procenat podrške ruskom predsedniku opao na 59 odsto.
Vladimir Putin, dugogodišnji oficir sovjetske obaveštajne službe KGB, na vlasti je neprekidno od 1999. – bilo kao predsednik ili premijer Ruske Federacije.
Pristalice mu pripisuju zasluge za jačanje države i ekonomije nakon raspada Sovjetskog Saveza i krize devedesetih. Kritičari ukazuju da je oslabio demokratske institucije, marginalizovao političke protivnike, ugušio kritiku i omogućio procvat korupcije.
