Kremlj je saopštio da nadležni organi u Rusiji istražuju mogućnost da je avion u kojem se nalazio Jevgenij Prigožin, šef plaćeničke grupe Vagner, oboren namerno, što je prvi otvoreni nagoveštaj iz Moskve da se možda radi o ubistvu.
„Očigledno da se razmatraju različite verzije, među kojima je i ta, znate o čemu pričam, nazovimo je namernim zverstvom“, rekao je novinarima Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, kada su ga upitali o istrazi.
Upitan da li će Međunarodna organizacija za civilnu asocijaciju da istražuje pad aviona, Peskov je rekao da su okolnosti ovaj slučaj učinile drugačijim, ali je upozorio da istražitelji još nisu doneli formalne zaključke o tome šta se tačno dogodilo.
„Hajde da sačekamo rezultate naše ruske istrage“, dodao je on.
Privatni avion marke Embraer u kojem je Prigožin 23. avgusta putovao od Moskve do Sankt Peterburga pao je severno od glavnog grada Rusije, a poginulo je svih 10 ljudi u letelici.
Pored Prigožina, poginula su još dvojica vodećih ljudi Vagnera, četvorica telohranitelja i tri člana posade.
Uzrok pada aviona još nije jasan, ali stanovnici sela blizu mesta nesreće kažu da su čuli prasak i onda videli kako se letelica zakucala u zemlju.
Avion se srušio tačno dva meseca pošto je Prigožin preuzeo kontrolu nad južnim gradom Rostovom krajem juna tokom pobune koja je uzdrmala Rusiju i predsednika Vladimira Putina.
Rusija je obavestila brazilski organ za istraživanje aviona da neće istraživati pad aviona Embraer EMBR3.SA proizveden u toj zemlji, uprkos međunarodnim pravilima, saopšteno je iz brazilske agencije Rojtersu.
Upitan o tom izveštaju, Peskov je rekao: „Pre svega, istraga je u toku, Istražni komitet se bavi ovim".
„U ovom slučaju ne može biti govora ni o kakvom međunarodnom aspektu“, rekao je Peskov.
U neobičnom potezu, Međudržavni komitet za vazduhoplovstvo (IAC), koji nadgleda istrage o nesrećama u grupi bivših sovjetskih republika, među kojima je i Rusija, saopštio je da ne istražuje nesreću, kao ni „okolnosti incidenta."
Dan posle pada avioa, Putin je uputio saučešće porodicama poginulih i rekao da poznaje Prigožina veoma dugo, još od haotičnih 1990-ih.
"Bio je čovek teške sudbine i pravio je ozbiljne greške u životu", rekao je Putin, opisujući ga kao talentovanog biznismena.
Kremlj je odbacio kao „apsolutnu laž“ sugestiju nekih zapadnih političara i komentatora – za šta nisu pružili dokaze – da je Putin naredio da se Prigožin ubije iz osvete.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da nije iznenađen smrću Prigožina i da se u Rusiji malo stvari dešaava, a da Putin ne stoji iza njih.
Posle Prigožinove smrti, Putin je naredio borcima Vagnera da potpišu zakletvu na vernost ruskoj državi. Dok je bio živ, Prigožin se protivio tome jer je bio ljut na čelne ljude ministarstva odbrane zbog kojih je smatrao da Rusija rizikuje da izgubi rat u Ukrajini.
Prigožinove pristalice su polagale cveće, ostavljale poruke i pesme na njegovom grobu u sredu u Sankt Peterburgu, slaveći ga kao neustrašivog ratnika.
Za života, Prigožin je voleo da se hvali da je jedan od najozloglašenijih plaćenika na svetu sa najboljom borbenom snagom.
Sjedinjene Države su Prigožina smatrale za brutalnog komandanta koji je pljačkao afričke države i ubijao one koji su mi se našli na putu.
Iako je za Putina dobio najkrvaviju bitku do sada u ratu u Ukrajini zauzimanjem Bahmuta, Prigožin se razbesneo zbog, kako je rekao, izdajničkih propusta vojske – i upozorio je da bi Rusija mogla da izgubi rat u Ukrajini.
