Amerika će u petak objaviti veliki paket sankcija protiv Rusije zbog smrti opozicionog lidera Alekseja Navalnog i dovogodišnjeg rata u Ukrajini, najavio je u utorak američki predsjednik Džo Bajden, ali nije precizirao o kojim kaznenim merama je reč.
Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da će sankcije pokrivati niz oblasti, među kojima su odbrambeni i industrijski sektor kao i izvori prihoda za ekonomiju.
Cilj novih sankcija je da se Rusija "pozove na odgovornost zbog onog što se dogodilo gospodinu Navalnom" i zbog njenih poteza tokom rata u Ukrajini, rekao je prethodno portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.
Kirbi je novinarima rekao da SAD vrše pritisak na Rusiju da bude "u potpunosti transparentna" o tome kako je Navalni umro u petak u arktičkoj zatvorskoj koloniji.
Iz zatvorske službe je saopšteno je da se ruski opozicionar onesvestio tokom šetnje i da je umro. Vašington je već uveo brojne sankcije protiv Moskve nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
"Šta god ruska vlada odluči da kaže svetu, jasno je da su predsednik Putin i njegova vlada odgovorni za smrt Navalnog", poručio je Kirbi i dodao da američka ambasada u Moskvi traži više informacija o smrti opozicionog lidera "ali da je teško doći to tačke gde možete da verujete u ono što Rusi govore o njegovoj smrti".
Američki predsednik rekao je u ponedeljak da njegova administracija razmatra dodatne sankcije Rusiji i okrivio je ruskog predsednika Vladimira Putina i "nasilnike" ruskog lidera za smrt Navalnog prošle nedelje.
"Već imamo sankcije", rekao je Bajden novinarima u Beloj kući, "ali razmatramo dodatne sankcije, da".
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je u ponedeljak da će ruski predsednik "snositi odgovornost" za smrt Navalnog.
Smrt Navalnog dogodila se u trenutku kada se Bajden bori da kroz Kongres progura paket međunarodne bezbednosne pomoći za Ukrajinu, Izrael i Tajvan vredan 95 milijardi dolara, koji je blokiran usled protivljenja brojnih republikanskih zakonodavaca.
Uz dvostranačku podršku, Senat koji kontrolišu demokrate odobrio je paket potrošnje, ali predsedavajući Majk Džonson, lider tesne republikanske većine u Predstavničkom domu, odbio je da se tu meru stavi na glasanje, delom zato što se bivši predsednik Donald Tramp protivi novoj pomoći.
Džonson se požalio da paket inostrane pomoći ne sadrži nove mehanizme kontrole koje bi blokirale priliv desetina hiljada ilegalnih imigranata koji iz Meksika prelaze u Sjedinjene Države. Ali republikanci u Senatu, po Trampovom nalogu, blokirali su razmatranje dvopartijskog predloga za pooštravanje ograničenja migracije.
Džonson je zahtevao sastanak sa Bajdenom po tom pitanju, a predsednik, koji se snažno zalaže za veću pomoć Ukrajini, rekao je u ponedeljak da bi bio voljan da se sastane sa predsedavaućim Predstavničkog doma.
"Naravno, rado bih se sreo s njim, ako ima nešto da kaže", rekao je Bajden novinarima u ponedeljak na južnom travnjaku Bele kuće.
Istovremeno, Bajden je kritikovao republikanske zakonodavce, jer ne nastavljaju da finansiraju dvogodišnju borbu Ukrajine za odbranu od ruske invazije.
"(To je) način na koji se udaljavaju od pretnji Rusije; način na koji se udaljavaju od NATO; način na koji se udaljavaju od ispunjavanja naših obaveza... Nikada nisam video ništa slično", rekao je Bajden .
Džonsonov portparol je rekao da je predsedavajući nedeljama pokušavao da se sastane sa Bajdenom. Radž Šah je pozdravio Bajdenovu "otvorenost za sastanak sa predsedavajućim Džonsonom o najboljem putu za obezbeđivanje nacije" i rekao:
"Odavno se kasni".
Novi ruski napadi bespilotnim letelicama
Ukrajinska vojska je u utorak objavila da je Rusija izvela nove napade bespilotnim letelicama.
Ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je protivvazdušna odbrana zemlje uništila sva 23 ruska drona korišćena u napadu. Presretanja su se dogodila u više regiona Ukrajine, uključujući Harkov, Dnjepropetrovsk, Herson i Nikolajev.
Ruski napad je obuhvatio i četiri navođene rakete. Trenutno nema izveštaja o šteti ili žrtvama. Ruski predsednik Vladimir Putin u utorak je rekao da će ruske trupe da napreduju u Ukrajini da bi, kako je naveo, nastavile uspehe na ratištu posle pada Avdejevke odakle su se povukle ukrajinske trupe.
Rusija je u subotu preuzela kontrolu nad gradom u kojem je nekad živelo 32.000 stanovnika. Reč o najvećoj pobedi ruskih trupa od osvajanja Bahmuta u maju prošle godine.
Ukrajinski premijer Denis Šmihal pozvao je u utorak Japan i Evropsku uniju da uvedu nove sankcije Rusiji.
Šmihal je rekao da, iako je ukrajinska vojska dobila podršku SAD i Evrope, potrebno joj je više raketa dugog dometa kako bi ojačala svoju protivvazdušnu odbranu od ruskih napada.
"Nažalost, sada oni preovladavaju u vazduhu i nažalost to dovodi do nekih posledica na frontu", rekao je Šmihal.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da Rusija iskorišćava kašnjenje vojne pomoći Ukrajini.
"Sada je izuzetno teška situacija na nekoliko delova linije fronta, upravo tamo gde su ruske trupe koncentrisale maksimalne rezerve", rekao je on.
"Oni koriste prednosti kašnjenja pomoći Ukrajini, a ovo je veoma osetljiva stvar", rekao je Zelenski nakon posete liniji fronta u blizini grada Kupijanska na severoistoku zemlje.
Ruski mediji javili su u utorak da su vlasti u Jekaterinburgu pritvorile ženu sa američko-ruskim dvojnim državljanstvom zbog navoda da je pružila finansijsku pomoć Ukrajini.
"Federalna služba bezbednosti u Jekaterinburgu suzbila je nezakonite aktivnosti 33-godišnjeg stanovnice Los Anđelesa, koja ima dvojno državljanstvo Rusije i Sjedinjenih Država", citirala je novinska agencija TASS saopštenje ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), .
Portparol ambasade SAD u Moskvi rekao je za Glas Amerike da je upoznat sa izveštajima, ali je odbio da dalje komentariše situaciju.
