Ruska intervencija u Ukrajini iznenadila je mnoge eksperte ali neki kažu da se tako nešto moglo očekivati na osnovu sličnog scenarija u Jermeniji u septembru prošle godine, koji u to vreme nije privukao veću pažnju.
Susret jermenskog predsednika Serža Sargisjana i ruskog predsednika Vladimira Putina u septembru 2013. bio je propraćen osmesima. Jermenski lider je u tom trenutku odustao do dvogodišnjih pregovora sa Evropskom unijom o sporazumu o pridruživanju i opredelio se za carinsku uniju sa Rusijom.
Ruski pritisak doneo je rezultate u toj situaciji, ali je izazvao obrnutu reakciju dve meseca kasnije kada je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič uradio istu stvar. To je, medjutim, dovelo do višemesečnih protesta, do upotrebe sile protiv demonstranata i, na kraju, do smenjivanja Janukoviča od strane parlamenta za šta su glasali i poslanici njegove stranke. Za Vladimira Putina to je značilo izbor – da li da prihvati promene u Ukrajini i potencijalno izgubi specijalne veze sa drugim zemljama na području bivšeg Sovjetskog Saveza ili da preduzme akciju i žrtvuje odnose sa Zapadom.
Direktor Centra za regionalne studije u Jermeniji, Ričard Giragosjan, govorio je za Glas Amerike putem Skajpa.
„Politika Rusije se značajno promenila i očigledno je da ograničenja i uzdržanost više ne važe. Još je važnije to što je Moskva sada čvrsto opredeljena da vrši povratni pritisak i da potisne angažovanje Evropske unije u takozvanom bliskom susedstvu Rusije."
Ta promena iznenadila je evropske lidere mada to nije trebalo da bude slučaj, naročito ne kada se radi o Ukrajini, kaže Nina Šik iz londonskog istraživačkog centra „Otvorena Evropa“.
"Neki misle da je pogrešno to što evropski lideri nisu dovoljno vodili računa o poziciji Rusije. Činjenica je da je Ukrajina bila u mnogo većoj meri u ruskoj interesnoj sferi nego što su to možda želeli da priznaju.“
Ričard Giragosjan se ne slaže i kaže da bi bilo razumno da 25 godina posle pada Sovjetskog Saveza Rusija prihvati okretanje svojih bivših satelita ka Zapadu. On smatra da je aktuelna politika Rusije usmerena protiv njenih sopstvenih interesa.
„To je kratkovido i kratkoročno grabljenje za uticaj. U stvari, oni ponovo podižu gvozdenu zavesu na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.“
... ili, bar to pokušavaju. Giragosjan smatra da će se bivše sovjetske države odupreti takvim potezima i da bi Zapad trebalo da nanese Rusiji značajne ekonomske posledice ukoliko ona nastavi da koristi silu kako bi nametnula svoju volju Ukrajini i drugim susednim zemljama.
Susret jermenskog predsednika Serža Sargisjana i ruskog predsednika Vladimira Putina u septembru 2013. bio je propraćen osmesima. Jermenski lider je u tom trenutku odustao do dvogodišnjih pregovora sa Evropskom unijom o sporazumu o pridruživanju i opredelio se za carinsku uniju sa Rusijom.
Ruski pritisak doneo je rezultate u toj situaciji, ali je izazvao obrnutu reakciju dve meseca kasnije kada je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič uradio istu stvar. To je, medjutim, dovelo do višemesečnih protesta, do upotrebe sile protiv demonstranata i, na kraju, do smenjivanja Janukoviča od strane parlamenta za šta su glasali i poslanici njegove stranke. Za Vladimira Putina to je značilo izbor – da li da prihvati promene u Ukrajini i potencijalno izgubi specijalne veze sa drugim zemljama na području bivšeg Sovjetskog Saveza ili da preduzme akciju i žrtvuje odnose sa Zapadom.
Direktor Centra za regionalne studije u Jermeniji, Ričard Giragosjan, govorio je za Glas Amerike putem Skajpa.
„Politika Rusije se značajno promenila i očigledno je da ograničenja i uzdržanost više ne važe. Još je važnije to što je Moskva sada čvrsto opredeljena da vrši povratni pritisak i da potisne angažovanje Evropske unije u takozvanom bliskom susedstvu Rusije."
Ta promena iznenadila je evropske lidere mada to nije trebalo da bude slučaj, naročito ne kada se radi o Ukrajini, kaže Nina Šik iz londonskog istraživačkog centra „Otvorena Evropa“.
"Neki misle da je pogrešno to što evropski lideri nisu dovoljno vodili računa o poziciji Rusije. Činjenica je da je Ukrajina bila u mnogo većoj meri u ruskoj interesnoj sferi nego što su to možda želeli da priznaju.“
Ričard Giragosjan se ne slaže i kaže da bi bilo razumno da 25 godina posle pada Sovjetskog Saveza Rusija prihvati okretanje svojih bivših satelita ka Zapadu. On smatra da je aktuelna politika Rusije usmerena protiv njenih sopstvenih interesa.
„To je kratkovido i kratkoročno grabljenje za uticaj. U stvari, oni ponovo podižu gvozdenu zavesu na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.“
... ili, bar to pokušavaju. Giragosjan smatra da će se bivše sovjetske države odupreti takvim potezima i da bi Zapad trebalo da nanese Rusiji značajne ekonomske posledice ukoliko ona nastavi da koristi silu kako bi nametnula svoju volju Ukrajini i drugim susednim zemljama.