Vlasti u Srbiji treba da pošalju jasnije signale EU o svojoj rešenosti da se pridruže toj zajednici, ali i Brisel treba da jasnije stavi na znanje Beogradu da postoji put za članstvo. Za to vreme, pomešane poruke stižu i iz Bele kuće a sve to koristi Rusija, koja vrši štetan uticaj u regionu - smatraju sagovornici Glasa Amerike – demokratski senator Kris Marfi i zvaničnik Stejt Departmenta koji je želeo da ostane neimenovan.
Evropska Unija i Rusija imaju veoma različite vizije za Balkan. Brisel želi integraciju regiona u kojem, kako nam je saopšteno u Stejt departmentu, Moskva širi dezinformacije i štetan uticaj i pokušava da podrije i vrši pritisak na vlade, uključujući i na onu u Srbiji. Sličan stav ima i demokratski senator i član Spoljnopolitičkog odbora Kris Marfi.
„Rusi ne žele da se zemlje u regionu pridruže Evropskoj uniji, da budu ekonomski snažne. Žele da te zemlje budu slabe, da budu pod kontrolom Moskve.“
Zbog toga, pokušaj da se istovremeno sjedi na ruskoj i evropskoj stolici nije dobar recept za brzi napredak ka Evropi, rekao je Glasu Amerike jedan zvaničnik američkog Državnog sekretarijata, uz napomenu da Sjedinjene Države ipak ne traže od Beograda da se odrekne veza sa Rusijom. To ne očekuje ni senator Marfi.
„Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji i Aleksandar Vučić to razumije, ali ipak imaju duge, istorijske veze sa Rusijom. Nikada se neće osloboditi te povezanosti, jer je to za njih važan odnos.“
I dok američki zvaničnici ponavljaju da Srbija mora da pokaže da je u potpunosti posvećena evropskoj integraciji, Marfi smatra da je Evropska unija ta koja bi trebalo da jasno stavi do znanja da postoji put za članstvo.
„Rusija ima koristi od percepcije pojedinih na Balkanu da su vrata Evrope zatvorena ili blizu da se zatvore. Zbog toga, u zemljama kao što je Srbija, Evropska unija mora bolje da predstavi koji su benefiti članstva“.
U Stejt departmentu ipak ističu da srpskim vlastima ne pomaže to što šalju pomiješane signale evropskim članicama. Istovremeno, Balkanu stižu i pomiješanje poruke iz Bijele kuće, čiji je aktuelni stanar, Donald Tramp sam više puta iznosio različita mišljenja o potezima Rusije i miješanju te zemlje u američke izbore.
„Donald Tramp nekada vjeruje da se Rusija miješala u naše izbore, a nekada ne. To šalje veoma pomiješane, zabrinjavajuće poruke onima na Balkanu koji pokušavaju da se oslobode ruskog uticaja. Ljudi u regionu žele da sami odlučuju o svojoj ekonomskoj budućnosti i Donald Tramp nije jasno stavio da znanja da li ćemo da budemo uz one države koje žele da se pridruže Evropskoj uniji ili ćemo da dozvolimo Rusiji da igra igre“, naveo je Kris Marfi.
Članstvu u uniji, kako nam je rekao zvaničnik Državnog sekretarijata, trenutno je najbliža Crna Gora koja je, kako je istakao, donijela tešku odluku da se pridruži evropskim sankcijama protiv Rusije. To nije jedini način da Beograd takođe pokaže da je posvećen procesu pristupanja, ali jeste veoma konkretan i jasan način da pošalje poruku da nije samo deklarativno za integracije, već i da je spremna da nešto uradi, ističu u Stejt departmentu, ali i priznaju da je riječ o politički nepopularnom potezu. Senator Marfi takođe želi takvu vrstu podrške u Srbiji.
„Naravno da bismo želeli da se Srbija pridruži sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država protiv Rusije“.
Za našeg sagovornika u Stejtu departmentu sporan je i zahtjev da se ruskom osoblju Humanitarnog centra u Nišu da diplomatski imunitet. To bi omogućilo Moskvi da sprovodi svoju politiku na Balkanu bez nadzora srpske vlade dok bi se Srbija na neki način odrekla dijela svog suvereniteta u gradu iz kojeg je Rusija pokušala da izvede operacije poput one u Crnoj Gori, naglasio je on.
Ogradio se da time ne kaže da je pokušaj puča isplaniran u humanitarnom centru ali je, kako je naveo, činjenica da postoje ubjedljivi dokazi da je sve krenulo iz Srbije što bi trebalo da joj posluži kao upozorenje na opasnosti od davanja Rusima takve vrste utočišta na svojoj suverenoj teritoriji.
Američki zvaničnici, s kojima je Glas Amerike razgovarao, komentarisali su i aktuelni dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Senator Marfi kaže da je uprkos zastojima postignu napredak, naročito kada je riječ o implementaciji sporazuma o pravosuđu. U Stejt departmentu su nam saopštili da se nadaju da će konačan ishod biti jasno i nedvosmisleno rešenje, prihvatljivo za Srbiju, Kosovu, ali i Evropsku uniju.