Nedugo pošto je u vazdušnom napadu, koji se pripisuje Izraelu, uništen konzulat Irana u glavnom gradu Sirije, SAD su poslale hitnu poruku Teheranu: Nemamo ništa sa tim.
Ali, to možda neće biti dovoljno za SAD da izbegnu odmazdu nad svojim vojnicima u tom regionu, upozoreno je iz američke vojske. Ako izraelski premijer Benjamin Netanjahu nastavi sa napadima na neprijatelje u tom regionu, uključujući i iranske operativce i lidere, nije sigurno da će SAD moći da izbegnu da budu uvučene u dublji regionalni konflikt.
Bajdenova administracija insistira na tome da nije unapred znala za vazdušni udar u ponedeljak, ali SAD i dalje ostaju blisko povezane sa Izraelom - oko 70 odsto oružja Izrael uvozi iz Amerike. Među tim oružjem su i napredne letelice i municija koje su, kako deluje, korišćene u napadu na iranski konzulat.
Izrael nije priznao da ima udela u napadu, ali iz Pentagona je saopšteno da SAD smatraju da je odgovoran Izrael.
Ipak, iz vlasti u Iranu se više puta čulo da oni smatraju SAD odgovornim za napad u kojem su poginuli i komandant Iranske revolucionarne garde za Siriju i Liban, i zvaničnik Hezbolaha.
Američke snage u Siriji i Iraku su već često na meti kada Iran i njegovi saveznici u regionu odgovaraju na napade Izraela, kaže Čarls Lister sa Instituta za Bliski istok.
"Iranci već godinama na napade Izraela ne odgovaraju napadima na Izraelce, nego Amerikance, jer ih smatraju "mekšom" metom u regionu".
Vrhovni komandant Vazuhoplovnih snaga SAD za Bliski istok, Aleksus Grinkevič, kaže da je procena Irana da su SAD odgovorne za poteze Izraela i da ponovo mogu početi sa napadima na američke vojnike.
"Ne vidim trenutnu pretnju, ali sam zabrinut zbog retorike Irana i da to može biti rizično za naše vojnike".
Američki zvaničnici su zabeležili više od 150 napada milicija povezanih sa Iranom i Sirijom na trupe iz SAD bazirane u tim zemljama, otkako je počeo rat Izraela i Hamasa.
U januaru je ubijeno troje američkih vojnika, a desetine su povređene u napadu na bazu u Jordanu. Zauzvrat su SAD lansirale masivni vazdušni napad na više od 85 lokacija u Iraku i Siriji, i od tada nije bilo zabeleženih napada na američke vojnike.
Analitičari kažu da bi Iran mogao da odgovori na različite načine.
Osim napada na američke vojnike, mogući su i raketni uradi iz Irana na Izrael, kaže Lister, što bi uzrokovalo recipročni napad Izraela na iransku teritoriju - poput konzulata u Damasku. Mogući su i napadi na američke teritorije van SAD, kao što je bio slučaj napada na ambasadu SAD u Bejrutu 1983, ali to je malo verovatno imajući u vidu rizik od velikog konflikta, kažu analitičari.
Takođe je moguće da Iran nastavi sa pokušajima da ubije nekog od zvaničnika Trampove administracije zbog ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija.
Koliko će daleko otići eskalacija, zavisiće od dve stvari koje su van američke kontrole: da li Iran želi da održi regionalna neprijateljstva na ovom nivou ili želi da eskalira, i da li to želi desničarska vlada izraelskog premijera Netahnjahua.
Predsednik SAD Džo Bajden je pod pritiskom sa druge strane: zbog poziva veloikog broja demokrata i glasača da ograniči dostavu američkog oružja Izraelu i na taj način pritisne Netanjahua da umanji ubijanje civila u Gazi. Na ovakve kritike iz Stejt departmenta stiže odgovor da je Izraelu dugoročno potrebno američko oružje, kako bi se branio od Irana i Hezbolaha.
"SAD su uvek zabrinute oko potencijalne eskalacije. Cilj ove administracije od 7. oktobra je da spreči da se sukob proširi, uz priznavanje prava Izraelu da se brani od neprijatelja koji žele da ga unište", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Izrael je godinama gađao iranske saveznike u regionu, a ti napadi su sve češći od 7. oktobra jer je Hamas milicija koju podržava Iran.
Vojska SAD je već pojačala angažman od Mediterana od Crvenog mora otkako je rat počeo, kako bi odvratila od napada na Izrael.
