Troškovi studija u SAD su među najvišima na svetu. Prosečan državni koledž naplaćuje više od 25.000 dolara godišnje onima koji dolaze iz drugih država, dok godina na prestižnim privatnim univerzitetima može da košta više od 60.000 dolara. Veliku pomoć pružaju stipendije – akademske, ali i sportske. Više od hiljadu američkih koledža nudi delimične ili pune stipendije talentovanim sportistima iz zemlje i inostranstva, a jedan od njih je Tauson, državni univerzitet u Merilendu, u okolini Vašingtona.
U njegovom odbojkaškom timu je Nina Čajić iz Subotice, a u teniskom - Lea Kosanović, koja je rođena u Beogradu i odrasla u Sjedinjenim Državama. Za Glas Amerike pričaju kako su dobile stipendije i kako svoje sportske obaveze usklađuju sa studijama.
U procesu dodele američkih sportskih stipendija, studenti traže pravi fakultet za sebe, ali ponekad - pravi koledž pronađe vas.
"Otišla sam na kamp u Beograd 2019. i tadašnji pomoćni trener Teri Hačinson je došao i upoznao me je. Rekao mi je - Tauson, dođi, želimo te! Video me je i pitao da li mogu da dohvatim košarkaški obruč. Ja sam rekla - ne znam, nikad nisam skočila. Dohvatim ga, on kaže - još jednom, da te snimim za trenera i trener je rekao: Go get her! Regrutuj je!"
Iako je Tauson relativno mali univerzitet, trener Don Metl kaže da zahvaljujući podršci sportskog odseka odbojkaški tim ima resurse da traži talentovane sportiste po svetu.
"Pre kovida smo redovno putovali i provodili po dve nedelje u različitim zemljama, tražeći nove 'tigrove' ,koji će se takmičiti u crno-žutim dresovima. Što se tiče Ninine putanje, poslao sam tada glavnog koordinatora za regrutovanje Terija Hačinsona u taj deo sveta. I gle čuda - on ulazi u veoma malu salu i ugleda veoma talentovanu sportistkinju. Verovatno je bila umorna posle tri sata treninga, ali bez ikakvog napora je skočila i zgrabila obruč. On je snimio video i poslao mi. Rekao sam - regrutovaćemo nju i njenu još nerođenu decu", smeje se trener Metl.
Predstavnici Tausona su Nini preko Zuma pokazivali kampus, spavaonice i sportsku arenu. Ponuđena joj je puna stipendija koja pokriva troškove školarine i smeštaja - i sada studira grafički dizajn.
"Ne morate da budete iz imućne porodice da biste došli ovde", ističe Nina. "Ako ste dobar sportista i ako ste interancionalni oni će sve da urade da vas dovedu da ne morate da plaćate iz svog džepa, što je puno pomoglo mojoj porodici."
Studenti iz inostranstva moraju da se prijave za studentsku vizu i prevedu svoje ocene u američki format. Većina sportskih stipendija pokriva deo školarine i smeštaja, ali su studentima koji donose dobre ocene na raspolaganju i drugi vidovi finansijske pomoći. U procesu prijema na fakultete često se čuje da se traži “pravi spoj” između profila studenta i fakulteta. U Nininom slučaju je bilo upravo tako.
"Iskreno nije bila teška odluka, znala sam da tu pripadam, videla sam da je mala škola. Nekako, kada ja iz Subotice dođem u veliki grad... za mene je pre mali fakultet, kao što je Tauson", priča mlada odbojkašica.
Tauson je bio pravi spoj i za Leu Kosanović, studentkinju biohemije, koja je rođena u Beogradu, ali od svoje pete godine živi u Americi. Lea je imala visok prosek ocena i dobila sportsku stipendiju da bi igrala tenis za univerzitet.
"Gledala sam razne fakultete i na istočnoj i zapadnoj strani Amerike, ali ceo proces je realno komunikacija između tebe i trenera. Pošalješ imejl, napišeš listu, prosek ocena, snimke kako treniraš i onda tu počinje konverzacija. I posle godinu dana sam napravila listu, sela sa roditeljima i pogledala šta je najbolje za nas finansijski, kroz akademske i sportske stipendije, i meni se jako svideo Tauson".
Njen trener Džejmi Piterson ističe da je jedna od karakteristika tima visok timski prosek ocena.
"I tu se Lea odlično uklapa. Prvi smo po proseku ocena i to je jedna od stvari na osnovu kojih ja regrutujem sportiste", kaže Piterson za Glas Amerike i dodaje:
"Tenis je mali svet, čak i u međunarodnom smislu. Ako poznajete igrače iz stranih zemalja, oni poznaju druge i mogu da vam daju dobre informacije. Trudim se da što bolje iskoristim internet za međunarodne igrače, a volim da imam i lokalne igrače u timu, kao što je Lea, ona zapravo donosi oba ta elementa", dodaje Piterson.
Za one koji žele da pokušaju da dobiju sportsku stipendiju u Americi Nina Čajić ima sledeći savet:
“Ako želite da igrate na američkom koledžu morate da napravite video snimak, sve svoje veštine da ubacite u jedan video, i napišete visinu, težinu, poziciju koju igrate. Takođe, treba da nađete mejlove svih trenera i koledža za koje ste zainteresovani i pošaljete sve to, i ako imate mogućnost da odete na internacionalne kampove da vas tamo vide i napravite još snimaka".
"Ako neki igrač pokaže posebno interesovanje za univerzitet, tada se moj proces regrutovanja pojačava, jer ima mnogo međunarodnih igrača koji gledaju između 20 i 25 škola i ja sam zainteresovan za one koji smatraju da je Tauson konkretno pravo mesto za njih, u akademskom smislu i po nivou tenisa", objašnjava teniski trener Džejmi Piterson.
“Kultura na našem univerzitetu je takva da raširenih ruku dočekujemo međunarodne sportiste. Oko trećina našeg tima je internacionalna, tako da je lepo kada se igračice iz različitih kultura okupe i razgovaraju o tome šta odbojka znači za njih i kakva su iskustva imale, a onda svi prigrle ono šta predstavlja Tauson odbojka, i koje ciljeve želimo da ostvarimo", priča Ninin trener Don Metl.
Zajedno sa Ninom Čajić, ženski odbojkaški tim Tausona je upravo završio veoma uspešnu sezonu. Prvi put u istoriji pobedili su rangirani tim, Univerzitet Pitsburg, koji se kasnije plasirao među četiri najbolja u celoj Americi. Nina je u oktobru bila i igračica nedelje u veoma oštroj konkurenciji.
"Kada sam dobila nagradu otisla sam na sajt, i videla svoje ime među imenima odličnih igračica Amerike, kao što je Logan Eglston (odbojkašica godine u NCAA ligi, u izboru trenera, prim. nov), i još mnogo igračica iz velikih timova čije sam utakmice gledala na Jutjubu kad sam bila mlađa i bilo mi je baš drago da dobijem tu nagradu, kao i mom tati. On je bio moj trener pre nego što sam došla i bio je jako srećan. Jer u Srbiji sam ja bila neko ko nije dovoljno visok da igra obojku u prvom timu i da se takmiči sa tim velikim devojkama, i to što sam ovde uspela da ostvarim mi je dalo puno sampouzdanja da posle nastavim da igram odbojku u Evropi".
Na koledžu se brzo sklapaju prijateljstva, a ponekad događaju i srećne slučajnosti. U odbojkaškom timu Tausona je bila još jedna Srpkinja - Marija Tomašević, a tu je bila i Lea, koja ju je kontaktirala preko Instagrama.
"Žao mi je što nemam devojku u svom timu koja je iz Srbije, ali kad sam saznala da imamo dve devojke u odbojkaškom timu iz Srbije odmah sam se javila, pričala sam joj - moja mama zna radnju gde ima da se kupi ajvar, mogu da ti donesem ajvar, sarme... I lepo je znati - jeste, ja sam se rodila u Srbiji, realno sam odrasla u Americi, ali još imam svoj srpski identitet, veoma mi je važno da sačuvam taj identiet i govorim jezik. Pričam sa roditeljima ali je uvek lepo kada se nađem sa Ninom i da možemo da pričamo na fakultetu dok su svuda oko nas Amerikanci", kaže Lea.
Ženska odbojkaška sezona obično traje od kraja avgusta do početka decembra. Teniska zvanično počinje u januaru i završava se u maju. Pripadanje timu zahteva sate i sate vežbanja, takmičenja i putovanja.
Nina kaže da joj uklapanje obaveza nije bilo tako teško kao što je mislila.
"Kada sam došla ovde jezik je drugačiji, trebalo je da se prilagodim, ali treninzi ... ako voliš odbojku tebi je to kao da odeš da se igraš samo i posle toga imaš školu, časove, nije ništa što mi Srbi ne možemo da uradimo, ja mislim".
Za Leu je treća godina biohemije bila trenutak kada je spoznala koliko je naporna kombinacija studentskih i sportskih obaveza.
"Pogotovo tokom sezone imamo jako puno putovanja, ali tada svi na autobusu radimo domaći, ili u hotelu kada se vratimo. Jer kada smo na utakmicama to može da traje tri do šest sati dnevno, posebno ako smo na turnirima. Svi se fokusiramo na mečeve i da smo tu za tim i onda je malo teže uveče kad se vratiš, i možda si izgubio meč, a moraš da učiš - ali isplati se."
Uz finansijsku korist sportskih stipendija, pripadanje koledž timu je neprocenjivo iskustvo, ističu obe devojke.
"To poštovanje za sport koje Amerikanci daju svima nama je stvarno iskustvo koje bih svima poželela, pogotovo sportistma koji igraju za manje klubove ovde i u svetu, da dođete ovde i vidite koliko fanovi imaju uticaj na utakmicu koliko su to velike arene, svi vrište, svaki poen je mnogo zanimljiviji samim tim što je publika u igri sa vama", kaže Nina.
"Biti na teniskom timu je mnogo drugačije nego kada sam trenirala sama, za klub. Kada igraš te turnire igraš sam za sebe, a kada sam došla na fakultet to je bilo drugačije iskustvo, jer sada imam 8, 9 devojaka koje su sa mnom, i gledaju sa mnom na utakmicama, i lepo je imati nekog na koga možeš da se osloniš", priča Lea.
Pošto se u Americi još ne igra profesionalno odbojka, Nina po završetku studija planira da se vrati u Evropu i nastavi sportsku karijeru. Lea će nastaviti postdiplomske studije iz nauke. I jednoj i drugoj sportske stipendije su otvorile vrata ka budućnosti, koja sada izgleda - veoma svetlo.
