Američki državni sekretar Entoni Blinken je u obraćanju članovima Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava potvrdio da će se Vašingotn zalagati za univerzalnu zaštitu i unapređenje ljudskih prava.
U prvom govoru pred tim telom svetske organizacije, Blinken je stavio do znanja da Amerika planira da se ponovo angažuje u radu saveta. Najavio je da će se SAD kandidovati za mesto u savetu za mandat od 2022. do 2024. godine.
Bivši američki predsednik Donald Tramp povukao je SAD iz Saveta za ljudska prava u junu 2018, dok se Bajdenova administracija ponovo pridružila 8. februara u statusu posmatrača.
Blinken je pozdravio ulogu saveta u zaštiti osnovnih sloboda i njegovo usredsređivanje na aktuelne krize, kao što je vojni puč u Mjanmaru. Međutim, kritikovao je pristup saveta nekim pitanjima među kojima je, kako je ocenio, disproporcionalno bavljenje Izraelom.
"Moramo da eliminišemo tačku 7 agende i da tretiramo situaciju u vezi sa ljudskim pravima u Izraelu i na palestinskim teritorijama na isti način na koji se ovo telo bavi bilo kojom drugom zemljom. Takođe, usredsredićemo se na to da članstvo u savetu održava visoke standarde u poštovanju ljudskih prava. Oni sa najgorim rezultatima u poštovanju ljudskih prava ne bi trebalo da budu članovi ovog saveta", poručio je Blinken.
Međutiim, priznao je da se ljudska prava u Sjedinjenim Državama takođe ne poštuju besprekorno i da ima prostora za poboljšanje. Naglasio je da je Bajdenova administracija rešena da se bori protiv sistemskog rasizma, i na unutrašnjem i na spoljnom planu.
Blinken je dodao da će se Amerika boriti za prava bespomoćnih, uključujući žene i devojčice, pripadnike LGBTQI i verske i manjinske zajednice. Najavio je da će Vašington nastaviti da osuđuje kršenja ljudskih prava u zemljama kao što su Venecuela, Nikaragva, Kuba i Iran.
“Ponovo pozivamo rusku vladou da odmah i bezuslovno oslobodi Alekseja Navalnog, kao i stotine drugih državljana koji su neosnovano privedeni zato što su koristili svoja prava. Zalagaćemo se za univerzalne vrednosti kada se čine zločini u Šinđangu ili podrivaju osnovne slobode u Hong Kongu. I zabrinuti smo zbog nazadovanja demokratije u Burmi", istakao je američki državni sekretar.
Blinken je od Saveta za ljudska prava zatražio da na tekućem zasedanju podrži rezolucije o problemima širom sveta i dodao da moraju da odgovaraju zemlje poznate po kršenju ljudskih prava kao što su Sirija, Severna Koreja, Šri Lanka i Južni Sudan.
