SAD i NATO formalno su započeli povlačenje poslednjih preostalih vojnika u Avganistanu, saopštili su Bela kuća i vojni zvaničnici, što znači da se bliži kraj najdužem ratu koji je Amerika vodila.
Predsednik Džo Bajden odredio je 1. maj kao zvanični datum kada će početi povlačenje preostalih vojnika, iako je vojska proteklih nedelja već prebacivala opremu iz Avganistana.
U toj zemlji je raspoređeno između 2.500 i 3.500 američkih vojnika i oko 7.000 NATO vojnika, od kojih će poslednja grupa napustiti Avganistan do kraja leta.
Avganistanske snage bezbednosti su u stanju visoke pripravnosti na moguće napade osnaženih Talibana, dok se završava povlačenje vojnika SAD a u zemlji počinje nova era neizvesnosti.
Istog dana, talibanski pobunjenici napali su i osvojili ključnu vojnu bazu u jugoistočnoj provinciji Gazni, gde su zarobili desetine vojnika i ubili nekoliko njih.
Dvojica visokih članova pokrajinskog saveta izjavili su za Glas Amerike da je avganistanska armija rasporedila desetine vojnika kod baze ispred predstonice provincije koja se takođe zove Gazni, pre nego što su je pobunjenici napali. Lokalni mediji prenose da su sukobi trajali nekoliko sati i da je poginulo najmanje 17 vojnika.
Načelnik generalštaba vojske Avganistana, Mohamad Jasin Zia, koji je takođe vršilac dužnosti ministra odbrane, potvrdio je repoterima u Kabulu da je baza pala u ruke pobunjenika ali nije naveo više detalja.
Portparol Talibana Zabihula Mudžahid izjavio je da su njihovi borci takođe zaplenili teško i lako oružje, i zarobili 25 vojnika a ubili "više njih".
Avganistanski zvaničnici takođe su u subotu saopštili novi bilans žrtava napada kamiona-bombe u Pul-e-Alamu, prestonici istočne provincije Logar protekle noći. U snažnoj eksploziji poginulo je najmanje 30 osoba, a ranjeno više od stotinu. Skoro sve žrtve su avganistanski civili. Taliban nije komentarisao napad ali avganistanske vlasti krive pobunjenike za krvoproliće.
Kritičari strahuju da će se nasilje u Avganistanu intenzivirati ako Talibani i avganistanska vlada ne nastave mirovne pregovore i postignu dogovor o podeli vlasti pre nego što svi strani vojnici napuste zemlju u narednih nekoliko meseci.
SAD i NATO saveznici ušli su u Avganistan 7. oktobra 2001, da bi pronašli pripadnike organizacije Al-Kaida koji su izvršili terorističke napade na Ameriku 11. septembra 2001, a koje su štitili talibanski lideri.
Dva meseca kasnije, lider Al-Kaide Osama bin Laden i njegovi borci su bili u bekstvu. Specijalna jedinica američke vojske "mornaričke foke" (Navy SEALS) locirala je Bin Ladena i ubila ga u susednom Pakistanu.
Više od 47.240 avganistanskih civila je ubijeno u 20-godišnjem ratu, prema podacima projekta "Cena rata" na Univerzitetu Braun. U sukobu je ubijeno između 65.000 i 69.000 avganistanskih vojnika.
Prema procenama Pentagona, poginulo je 2.442 američkih vojnika kao i oko 3.800 privatnih kontraktora koji su radili za američku vojsku. Život je izgubilo i više od 1.140 vojnika NATO-a.
Procenjuje se da su Sjedinjene Države potrošile više od 2.000 milijardi dolara u Avganistanu tokom rata.
