Vlada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) ponovo je pozvala vlasti Srbije, koje su obećale pomoć u rešavanju slučaja ubistva braće Bitići, da reše taj slučaj, objavila je Ambasada SAD u Beogradu u utorak, naglasivši da to ostaje prioritet u bilateralnim odnosima. Ilir Bitići kaže u izjavi za Glas Amerike da porodica ne odustaje od traženja pravde.
"Pre 20 godina, Ili, Agron i Mehmet Bitići odvedeni su iz policijske stanice i stavljeni u pritvor specijalnih policijskih jedinica Srbije. Dve godine kasnije, tela te trojice američkih državljana pronađena su u Petrovom Selu, u istočnoj Srbiji, u bazi koju je pod kontrolom držala jedinica kojom je komandovao Goran Guri Radosavljević", kaže se u saopštenju.
"Ruke žrtava su bila vezane na leđima i svaki od njih je bio upucan u glavu. Iako je prošlo 20 godina, njihova ubistva nisu adekvatno i u potpunosti istražena. Njihova smrt je nešto što ne možemo i nećemo zaboraviti", stoji u saopštenju i naglašava da postizanje pravde za braću Bitići ostaje prioritet u bilateralnim odnosima sa Srbijom.
"Nikad nećemo odustati"
Obaveza Srbije je da privede pravdi sve odgovrne u slučaju ubistva moje braće. Zvaničnici SAD bili su nedavno u Beogradu i pokrenuli su pitanje u razgovorima sa predsednikom Vučića i nadamo se da predsednik Vučić shvata koliko je slučaj moje braće važan za vladu SAD. Nadamo se da shvata i da pravda mora biti zadovoljena u slučaju moje braće, izjavio je za Glas Amerike Iljir Bitići, brat ubijene trojice, i dodaje da je zadovoljan dosadašnjim zalaganjem američke vlade da se ovaj slučaj reši.
"Mi ćemo doći do pravde. Potrebno je da predsednik Vučić i srpska vlada shvate da je slučaj Bitići vrlo važan za bilaterane odnose Sjedinjenih Država i Srbije. Ovo neće nestati. Ovaj slučaj će stalno privlačiti sve više i više pažnje. To mogu da vam garantujem", kaže Ilir Bitići i naglašava: "Nećemo nikad prestati da tražimo pravdu u slučaju moje braće. Ukoliko mi odemo, moja deca i moji unuci će nastaviti sve dok vlada Srbija ne shvati da pravda mora biti zadovoljena".
Komentarišući narativ prisutan u javnosti Srbije da su njegova braća bili pripadnici OVK, pa da su samim tim bili teroristi koje je bilo legitimno ubiti, Ilir Bitići kaže da ne može nikoga da spreči da govori šta govori i misli šta misli, ali postavlja pitanje ko je bio pravi terorista - "moja braća ili srpska vlada i srpska vojska". Kaže da se njegova braća tokom rata jesu borila protiv "zverstava srpskih snaga", koje su "bombardovale, ubijale i silovale" Albance.
"Ljudi u Srbiji moraju da se probude i shvate", zaključuje Iljir Bitići.
Uhapšeni nakon okončanja rata, zbog ilegalnog prelaska granice
Jelena Krstić iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji smatra da je slučaj ubijanja braće Bitići je paradigmatičan i da oslikava kako se suđenjima za ratne zločine pristupa poslednjih nekoliko godina.
"Imamo proces koji traje predugo, koji se ponavlja i koji na kraju ne završava nekom pravdom za žrtve, već ostavlja otvorenim mnoga pitanja o počiniocima i nalogodavcima. Osim što pokazuje kakav odnos imaju institucije prema suđenjima, on po meni pokazuje i nameru koja postoji unutar inistitucija i kod predstavnika vlasti da sve što se odnosi na odgovornost Srbije i njenih jedinica za počinjene zločine na prostoru bivše Jugoslavije, da se sve to nekako zataška i da se prekrije velo ćutanja, a da se preko toga sve to začini vrlo prisnim odnosnom čak i prema osuđenjim ratnim zločincima", kaže Krstić.
Porazno u ovom slučaju je, nasetavlja Krstić, je i način na koji se ubijena braća prikazuju javnosti u Srbiji - o braći Bitići govori kao o teroristima koji su opravdano likvidirani.
"Oni se uvek prikazuju kao pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova i samim tim se automatski vezuju za terorističku organizaciju, što meni govori da postoji težnja da se njihovo ubistva opravdana - jer 'oni su pripadali terorističkoj organizaciji'. A zapravo je reč o civilima, čak vrlo humanim civilima koji su pokušavali da pomognu jednoj romskoj poridici da pređe u Srbiju i tu nađe utočište".
"O njima se stvara slika terorista za koje postoji neki viši razlog da budu ubijeni, a kao ljudska slika da njih trojica tamo negde imaju neku porodicu koja sve ovo vreme čeka neki odgovor od države Srbije i makar neko zrno pravde zato što su izgubili sina i brata", zaključuje Jelena Krstić podsećajući da je u trenutku njihovog ubistva rat već bio završen, a da su braća uhapšena zbog ilegalnog uslaska u SR Jugoslaviju i da su zbog toga bili osuđeni na 15 dana zatvora, "potpuno nevezano za teorrizam".
