Sjedinjene Države uvele su sankcije više od 15 pojedinaca i entiteta iz Belorusije, saopštio je Sekretarijat za finansije, čime se Amerika pridružila Velikoj Britaniji, Kanadi i Evropskoj uniji u primeni pritiska na režim Aleksandra Lukašenka zbog kršenja ljudskih prava i erozije demokratije.
Sekretarijat za finansije saopštio je da je na crnu listu stavljeno 16 pojedinaca i pet entiteta zbog poteza Lukašenkove vlade koji su doveli do "eskalacije nasilja i represije, uključujući i prinudno preusmeravanje komercijalnog leta Rajanera i hapšenje novinara Romana Prataševiča.
"SAD i partneri neće tolerisati produžene napade na demokratiju i neprestano gušenje nezavisnih glasova u Belorusiji", saopštila je Andrea Gacki, direktorka Kancelarije za kontrolu strane imovine u okviru Sekretarijata za finansije.
Meta sankcija su bliski saradnici Lukašenka, naveo je Sekretarijat za finansije, uključujući njegovog sekretara za medije i predsedavajuću Saveta republike, gornjeg doma parlamenta Belorusije.
EU pozdravila usaglašavanje Srbije sa odlukom o sankcijama
Za to vreme, šefovi diplomatija Evropske unije najavili su nove sankcije protiv beloruske vlade, koje su ovog puta usmerene na 86 pojedinaca i entiteta u vlasništvu države.
Evropski savet objavio je u ponedeljak saopštenje u kojem je pozdravio odluku zemalja kandidata za članstvo u EU - među kojima je i Srbija - da podrže restriktivne mere.
Četvrtog juna, Evropski savet je usvojio odluku da ojača postojeće restriktivne mere u svetlu situacije u Belorusiji zatvaranjem vazdušnog prostora EU za beloruske avione i zabranom pristupa aerodromima Unije.
"Zemlje kandidati - Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Albanija, kao i Island, Lihtenštajn i Norveška, članice Evropskog ekonomskog područja (EEA) takođe su se usaglasile sa odlukom Saveta", navodi se u saopštenju.
To znači da su se zemlje obavezale da svoju nacionalnu politiku usaglase sa odlukom Saveta, dodaje se i ističe da EU pozdravlja odluku pomenutih zemalja.
Nove evropske sankcije odnose se na zvaničnike za koje se sumnja da su umešani u u prinudno sletanje aviona Rajanera u maju, kao i da su učestvovali u gušenju opozicionih protesta u Belorusiji koji traju od prošlog avgusta, kada je Aleksandar Lukašenko pobedio na izborima čiju je legitimnost osporila opozicija. Lukašenko je na vlasti od 1994.
Sankcije koje su objavljene u ponedeljak su mešavina zabrane putovanja i zamrzavanja imovine. Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, poručio je na Tviteru: "EU danas šalje još jedan snažan signal podrške građanima Belorusije uvođenjem novih restriktivnih mera. Naša poruka režimu je savršeno jasna - oslobodite sve političke zatvorenike, zaustavite dalju represiju."
Među pojedincima stavljenim na evropsku crnu listu su zvaničnici iz sektora odbrane i vazdušnog saobraćaja. Evropski lideri će ove nedelje razgovarati o dodatnim, širim ekonomskim sankcijama koje su preporučili ministri spoljnih poslova.
Očekuje se da će buduće sankcije uključiti restrikcije na beloruski izvoz potaše i naftnih derivata kao i zabranu davanja kredita evropskih banaka Belorusiji. Kaznene mere će se doneti u koordinciji sa drugim zapadnim saveznicima, uključujući EU, kasnije ovog meseca, rekli su zvaničnici EU.
Srbija usaglašena sa Unijom
Srbija, država koja sa promenjivim učinkom sedam godina pregovara o članstvu u Evropskoj uniji, a u poslednjih godinu i po nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, gaji bliske veze sa Rusijom i Belorusijom u polju vojno-političke saradnje.
Belorusija, Rusija i Srbija u subotu 19. juna zaključile su još jednu zajedničku vojnu vežbu "Slovensko bratstvo 2021", na teritoriji Rusije. Vojske tri države jednom godišnje održavaju vežbu pod tim nazivom.
Potez kojim su se srpske vlasti početkom juna priključile deklaraciji EU o Belorusiji - analitičari koje smo kontaktirali u našim nedavnim pričama protumačili su kao pokušaj povećavanja šansi za deblokadu procesa pristupanja Srbije i otvaranje poglavlja.
"Ovo pridruživanje rezoluciji EU o Belorusiji da Srbija malo popravi utisak i poboljša svoje šanse da se taj proces deblokira. Radi se o dve stvari: s jedne strane pridruživanje i da se otklone primedbe vezano za neusaglašavanje sa spoljnom politikom EU, a sa druge strane, mislim da u Srbiji procenjuju da se radi o vazdušnom piratstvu koje je nedopustivo", rekao je Glasu Amerike sredinom juna karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Takođe, Danijel Server - profesor na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins, tumačeći taj potez zvaničnog Beograda ocenio je da vlasti Srbije nisu imale izbora.
"Da nije dat pristanak na to – Srbija bi verovatno bila označena kao država u nekoj vrsti začaranog kruga. Ne mislim da je Srbiji previše stalo do Lukašenka – za nju su prava stvar odnosi sa Rusijom. Znate, Moskva Vučiću u priličnom smislu gleda kroz prste. S vremena ne vreme može sebi da dozvoli da uvredi Moskvu. Jer, on ne pokušava da se svrsta ili pridruži Istoku – već da balansira između Evrope, Sjedinjenih Država, Rusije i Kine. Tako da ponekad istupa izjavama i potezima koji se ne dopadaju Rusima. Ali, to menja činjenicu da je sve više okrenut Moskvi i Pekingu", rekao je Server u intervjuu u kom je govorio i o nastavku dijaloga Srbije i Kosova, zastoju u evropskim integracijama Srbije i odnosima među zemljama Zapadnog Balkana.
Vlasti Srbije za sada se nisu oglašavale povodom spoljnopolitičkih poteza povučenih u vezi sa Belorusijom.
