U jugozapadnom Kentakiju, blizu granice sa Tenesijem, nalazi se Fort Kembel, američka baza, jedan od najvećih vojnih objekata na svetu. Njeno osoblje i njihove porodice duboko su pogođeni svime što se dešava u vezi sa vojskom.
Na raskrsnici vetrovitih farmi i autoputeva nalazi se Fort Kembel u Kentakiju, gradić u kojem je smeštena 101. vazduhoplovna divizija. Baza donosi prihode i lokalnoj ekonomiji. Roni Vord vlasnik je berbernice u blizini Fort Kembela i kaže da je 80 do 85 odsto njegovih klijenata iz vojske.
"Šišamo sve od ‘guštera’ do generala. Nekako postanete deo njihovih života, zaista. Znate kada neko pravi garažu, kada neko čeka bebu, ko je kupio nova kola”, kaže Vord.
Vordova mušterija Šon Eber upravlja teškom mašinerijom i stacioniran je u Fort Kembelu. Kaže da je on, kao i njegovi drugovi u vojsci, spreman kad god ih domovina pozove.
“Toliko smo se obučavali, toliko smo radili svih ovih godina otkad sam ovde da bismo bili spremni za ovakav jedan momenat. Mi smo uvek spremni, kada bude trebalo, idemo”, navodi Eber.
Eber međutim kaže da razmeštanje nikad nije lako porodicama vojnika.
“Imam vrlo malu ćerku, baš malu. Ona ne zna šta se dešava, osim da ‘tata ide’. Moja supruga me, pak, stalno pita: ‘Šta se dešava, jel ideš u rat?’ Ne znam, sve što mogu da joj kažem je da ću znati kada mi budu rekli”, kaže Eber.
Nekoliko kilometara od Boove berbernice, Tifani B, majka dvoje dece koja su u vojsci, boji se da oni ne razumeju u potpunosti šta vojne operacije zaista podrazumevaju.
“Oni ne razumeju razmere operacije i kako to može da utiče. Rekla sam im da postoji mogućnost da se neki ljudi ne vrate ako dođe do toga. Mnogi ljudi sa kojima ćete otići se neće vratiti, svih tih 3.000 ljudi možda se neće vratiti kući”, kaže zabrinuta majka.
U obližnjem Hopkinsvilu u Kentaktiju, veterani u lokalnom Udruženju veterana znaju tačno šta se dešava kada zemlje ratuju. Ted Vud, koji je celu karijeru proveo u američkom vazduhoplovstvu, kaže da je veteranima dosta rata.
“Ljudi misle da ne treba da bude samo naš posao da čuvamo mir u svetu. Jednostavno, ne možemo. Nema država para za to. Mnogim ljudima, pogotovo penzionisanim je muka od rata”, kaže Vud.
Vijetnamski veteran Džon Brejm se slaže i dodaje da samo želi da svi budu srećni.
“Ja bih samo da ceo svet bude srećan. Mislim, čoveče, šta je u tome loše. Mi smo na ovoj planeti možda 80 godina. Pa zaboga, dajte da živimo!”, apeluje ovaj veteran.
