Od 2009 godine, humanitarna organizacija Srpsko-američka medicinska asocijacija - SAMA, - čije je sedište u Vašingtonu, sakuplja donacije da bi pomogla manjim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, BiH i Kosovu. Tim njenih lekara - volontera na terenu procenjuje na kojim mestima će njena pomoć biti najpotrebnija. Najnovija donacija nedavno je stigla u Trstenik.
Četiri EKG aparata, četiri defibrilatora i jedan aparat za suvu sterilizaciju – to je poklon udruženja SAMA Trsteniku. Doniranu opremu, u vrednosti od 17.000 dolara, uručio je potpredsednik udruženja Zoran Mladenović a direktorka doma zdravlja Trstenik Žaklina Ristić poručila je da će većina aparata biti raspoređena u ambulantama u seoskim sredinama, i da će pomoći u spasavanju života. U Vašingtonu, isto se nada i predsednik SAMA, doktor Ivan Aksentijević.
"Domovi zdravlja po selima koji su udaljeni 15 po 30 km od Krusevca i Trstenika nemaju ni najosnovnije aparte, recimo EKG i defibrilatore, i to je od životnog značaja za narod tamo, jer kada čovek ima aritimiju ili srčani napad, rana dijagnoza je bitna, minute spasavaju živote."
SAMA je mala organizacija a njeni članovi nastoje da lociraju mesta gde će njihove donacije biti najkorisnije. Na početku epidemije Kovida, razmišljali su o nabavci i slanju respiratora i zaštitne opreme u Srbiju ali su brzo ustanovili da to nije neophodno.
"Ljudi su nam se javljali i nudili po 10.000 dolara da mi kupimo respiratore. Rekli smo im - vi radite sa svojim novcem šta želite, mi imamo utisak da je to loše potrošen novac zato što oni toga imaju, i kako se nama čini rade dobar posao, tu nema mnogo potrebe da se mi umešamo", kaže doktor Aksentijević.
Potrebe su bile – drugačije. I pre pandemije, lekari iz SAMA su znali da je srpsko zdravstvo fokusirano na Beograd gde, kako kažu, postoji vrhunska tehnologija i visok akademski nivo medicinskog osoblja.
"Čim se udaljite, ne mnogo daleko od Beograda, to sve pocne da opada. Lekari I stručnjaci se trude koliko znaju i mogu, ali kad su i zgrade i kreveti i oprema toliko zastareli da se stalno kvare I ne mogu da se poprave, onda najosnovnije stvari ne mozete da pruzite pacijentima. I tu je, u stvari, uloga SAMA da pomogne. Mi ne možemo da kupimo CT skaner i magnetnu opremu svakih godinu dana, ali u našem budžetu svakako spadaju donacije od 15-30.000 dolara, koje su od velikog značaja za svakodnevni rad."
Proteklih godina, SAMA je kupovala opremu i ulagala u infrastrukturu malih bolnica i doma zdravlja.
"Ultrazvukovi, defibrilatori, montir razne vrste, za odrasle, za bebe, to su stvari koje smom uglavnom donirali. Investirali smo dosta u infrastrukturu i obnavljali odeljenja, kupatila, mašine za veš... Psihijatrijskoj bolnici u Kovinu, čije mašine za veš nisu radile, u decembru smo donirali industrijsku veš mašinu koja je za njih promenila celu situaciju. Fokusirani smo na najosnovnije stvari koje su bitne da se funkcioniše i da ljudi dobiju adekvatnu negu."
Tako je, ovog puta, za donaciju izabran Trstenik. Između SAMA-e i Trstenika postoji i jedna lična veza. Pažnju na potrebe tog grada udruženju je skrenula Jelena Stupar, Trsteničanka koja živi u blizini Vašingtona a kojoj je pre nekoliko godina doktor Aksentijević, nabavkom lekova i brojnim konsultacijama, pomogao dok joj se sestra Aleksandra lečila od retke vrste tumora - vodeći bitku koju je, nažalost, izgubila.
"Dok sam bila u Trsteniku, i dok se Saška lečila i bila u Domu zdravlja, videla sam da je loša situacija i da ponekad moraju da šutnu neke aparate da bi radili. I moja sestra i otac su prvo došli na ideju da preduzetnici u Trsteniku kupe neke aparate. A ja sam došla sam na ideju da pitam SAMA-u zato što su pomogli mnogo mojoj porodici. Pomogli su u Saškinoj teškoj borbi sa retkim sarkomom i to produbljuje moju želju da pomognem njima i Trsteniku – oni sad pomažu Trsteniku a Trstenik je, isto tako, moja porodica", ispričala je za Glas Amerike Jelena.
Ona je i sama pokrenula akciju skupljanja donacija za Trstenik i SAMa-u i donirala svoju zaradu od vožnje Ubera.
"To je velika stvar, zato što je Trstenik malo mesto, retko se neke akcije organizuju u Trsteniku i lepo je da oni na ovaj način mogu da vide da postoji neko sa druge strane sveta ko misli na njih".
Pored Trstenika, SAMA je pokrenula i akciju za bolnicu u Pirotu.
"Tamo isto lekari rade dobar posao ali je dotrajala oprema, i dotrajali su dušeci, to su prljavi dušeci i najverovatnije ćemo da im to kupimo u sledeća tri meseca", kaže doktor Akstentijević.
SAMA radi na veoma transparentan način, i razvila je sistem da maksimalno spreči eventualne malverzacije.
"Mi smo svi volonteri, sve je na videlu ko je koliko donirao, koliko nam stoji na raspolaganju u banci, svakog dana. Kada biramo projekte, ili nas ljudi kontaktiraju, odemo i ugovaramo direktno sa osobljem, to ne prolazi ni kroz kakvo ministarstvo. Zna se da smo mi nepolitička, nereligiozna organizacija, samo nam je bitno da pomognemo a ljudi znaju da kada doniramo - jedini uslov je da mi kupimo, mi organizujemo, nameštamo i imamo potpunu kontrolu od početka do kraja", objašnjava doktor Aksentijević.
U radu organizacije SAMA spajaju se dve stvari – želja svih uspešnih iseljenika da pomognu svojoj matičnoj zemlji i volonterstvo – ulaganje ne samo novca već i dragocenog slobodnog vremena, što je odlika američkog društva.
"Taj osećaj da treba pomoći i pružiti ruku i ako je vama dobro, da je najmanja stvar da učinite nešto nekom drugom - to sam lično ja naučio ovde. I to radimo zato što osećamo prvo zadovoljstvo ali i obavezu da pomognemo. Na kraju krajeva, iako ne govorim srpski najbolje, ta Srbija je mene učila, dala mi instrumente koje ja danas koristim i tako je za sve nas koji smo došli odatle, i treba da budemo zahvalni za to", zaključuje Ivan Aksentijević.
SAMA svake godine organizuje nekoliko skupova za skupljanje donacija – tradicionalnu šetnju u maju i tenski turnir u septembru kao i skupove u Čikagu i drugim gradovima, i Kanadi. Za vreme pandemije je sve stalo ali ne i priliv donacija i sakupljeno je oko 40.000 dolara.
