Samo sedam država je prošle godine ispunilo standarde kvaliteta vazduha Svetske zdravstvene organizacije. Istraživači su upozorili da će rat protiv smoga postati samo teži nakon što Sjedinjene Države prekinu da prate kvalitet u celom svetu.
Čad i Bangladeš bili su najzagađenije zemlje na svetu 2024. godine, sa prosečnim nivoom smoga više od 15 puta višim od smernica SZO, prema podacima koje je prikupila švajcarska kompanija za praćenje kvaliteta vazduha IQAir.
Samo Australija, Novi Zeland, Bahami, Barbados, Grenada, Estonija i Island su imali dobre ocene, saopštio je IQAir.
Nedostaci u podacima, posebno u Aziji i Africi, ne pokazuju pravu sliku u svetu, a mnoge zemlje u razvoju oslanjale su se na senzore kvaliteta vazduha postavljene na zgrade ambasada i konzulata SAD da bi pratile nivoe smoga.
Međutim, Stejt department je nedavno okončao ovaj program, navodeći budžetska ograničenja, sa više od 17 godina podataka uklonjenih prošle nedelje sa zvaničnog sajta vlade SAD za praćenje kvaliteta vazduha, airnov.gov, uključujući očitavanja prikupljena u Čadu.
„Većina zemalja ima nekoliko drugih izvora podataka, ali to će značajno uticati na Afriku, jer su često to jedini izvori javno dostupnih podataka za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu“, rekla je Kristi Čester Šreder menadžerka za nauku o kvalitetu vazduha u IQAir.
Problem sa podacima znači da je Čad isključen sa IQAir-ove liste za 2023, a bio je rangiran kao najzagađenija zemlja u 2022. godini, pogođena prašinom u Sahari, kao i nekontrolisanim spaljivanjem useva.
Prosečne koncentracije malih, opasnih čestica u vazduhu poznatih kao PM2,5 dostigle su 91,8 mikrograma po kubnom metru prošle godine, nešto više nego 2022.
SZO preporučuje nivoe ne više od 5 mg/m3, standard koji je prošle godine ispunilo samo 17% gradova.
Indija, peta na rang-listi smoga iza Čada, Bangladeša, Pakistana i Demokratske Republike Kongo, zabeležila je prosečni pad PM2,5 za 7% na godišnjem nivou na 50,6 mg/m3.
Klimatske promene igraju sve veću ulogu u povećanju zagađenja, upozorila je Čester Šreder, sa višim temperaturama koje izazivaju žešće i duže šumske požare koji su zahvatili delove jugoistočne Azije i Južne Amerike.
Krista Hasenkopf, direktorka Programa čistog vazduha na Institutu za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC), rekla je da će najmanje 34 zemlje izgubiti pristup pouzdanim podacima o zagađenju nakon što je američki program zatvoren.
Program Stejt departmenta poboljšao je kvalitet vazduha u gradovima u kojima su postavljeni monitori, produžavajući očekivani životni vek, pa čak i smanjujući naknade za opasnost za američke diplomate, što znači da se isplatila sama za sebe, rekla je Hasenkopf.
