Vladini radnici u kalifornijskom centru za socijalne usluge, u kojem je 14 ljudi ubijeno u pucnjavi koju je predsednik Obama nazvao “terorističkim napadom” vratili su se juče na posao. Kasnije, velika grupa gradjana okupila se sinoć na još jednom bdenju za žrtve napada. Dok neki pokušavaju da se vrate svojoj rutini, predstojeće sahrane i komemoracije su podsetnik na to koliko se život ove zajednice promenio posle napada.
Izlazak sunca iznad San Bernardina u Kaliforniji označio je početak povratka u normalu, šta god ona podrazumevala, za radnike koji su kretali na posao i dalje uzdrmani napadom u kojem je 14 ljudi izgubilo život a 21 osoba je ranjena.
“Život nam nikada neće biti isti”, kaže Jolanda Braun, radnica okruga San Bernardino.
“Vidimo da kola prolaze, ljudi nastoje da idu dalje, ali moramo da razumemo da će prijateljima, rodjacima žrtava biti teško do kraja života”.
Brajant Truhiljo od rodjenja živi u San Bernardinu. Iako ne poznaje žrtve lično, želi da bude deo procesa oporavka, a ponudio je jedino što on i mnogi drugi trenutno jedino mogu da učine – molitvu za sve pogodjene napadom.
“U sekundama, minutima, danima posle ovakve tragedije, kada su srca još tako ranjena, moramo da budemo tu da im pružimo podršku I ljubav.”
Pet dana posle tragedije, nije bilo teško naći podršku i ljubav u San Bernardinu, ne samo kod sve većih spomenika sa cvećem i porukama već i na bdenju svih veroispovesti u vladinom centru okruga San Bernardino. Gradjani, zakonodavci, predstavnici sindikata… svi su se okupili da bi izrazili podršku i solidarnost sa onima čije je živote zauvek promenio teroristički čin.
“I zato, sećajmo se radnika ubijenih i ranjenih u San Bernardinu po tome ko su bili, i ko jesu. Heroji svakodnevnog života, koji su vredno radili na tome da njihove zajednice budu lepše mesto za život”, kazao je Bob Šunover iz Medjunarodnog sindikata radnika socijalnih službi.
Istražitelji nastavljaju potragu za svim tragovima koji bi mogli da objasne kako su se dogadjaji odvili i šta je inspirisalo taj napad. Medjutim, Brajant Truhiljo nije sigurna da su to odgovori koji će doprineti da zacele rane ove zajednice.
“Nisam siguran da li je porodicama bitno da li je to bio terorista ili kriminalac. Njihove porodice su pretrpele gubitak i to je jedino što ih interesuje.”
Brajant želi isto što i većina ljudi posle ovakvih tragedija.
“Kada ovako nešto pogodi Pariz, kada pogodi Boston, zastanemo na pet minuta, molimo se, a onda se vratimo svom životu. Medjutim, kada se desi u našoj blizini, osećamo se kao da je neko došao na naš prag, vrata naše kuće. Ovo je naša kuća i nećemo dozvoliti da se takve stvari nastave.”
Sprečavanje budućih tragedija je sada stalni izazov za američke zakonodavce i zvaničnike zadužene za bezbednost.