Robert Hend, politički savetnik u Helsinškoj komisiji američkog Kongresa, izjavio je za Glas Amerike da incidenti koji su obeležili pokušaj uklanjanja grafita posvećenog Ratku Mladiću ukazuju na potrebu da se Srbija suoči sa realnošću da je Mladić osuđeni ratni zločinac.
“Umesto što njega i njegove saradnike predstavljaju kao srpske heroje – vlasti Srbije bi trebalo da učine više na priznaji zločina protiv čovečnosti i genocida počinjenog tokom devedesetih godina prošlog veka. Da odbace mrski nacionalizam koji je motivisao takve zločince. Cenimo napore hrabrih pojedinaca u Srbiji koji na miran način žele da iskažu jasnu distancu od tih užasnih zločina i ljudi koji su ih počinili”, istakao je u pisanom odgovoru predstavnik agencije američke vlade usredsređene na zaštitu ljudskih prava, vojnu bezbednost i ekonomsku saradnju.
Pomenuti grafit je tokom dana prefarbao Đorđo Žujović, član Socijaldemokratske partije Srbije – stranke u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.
Međutim, ubrzo potom na mestu događaja pojavile su se nepoznate osobe koje su ga do večeri očistile i održale skup.
Inače, još krajem septembra, kako je objavio N1, Odeljenje za inspekcijske poslove Skupštine opštine Vračar donelo je rešenje kojim se stanarima zgrade u Njegoševoj ulici nalaže uklanjanje grafita posvećenog Mladiću – osuđenom na doživotnu robiju za genocid i druga krivična dela tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.
U obaveštenju koje deluje da je upućeno sa adrese profesionalnog upravnika stambene zajednice navodi se da postoji nekoliko opcija za uklanjanje grafita.
„Jedno je da pokušamo da o trošku stambenih zajednica prekrečimo grafit (sa pitanjem koliko dugo bi ostala u čistom stanju, kao i kako bi garantovali bezbednost majstora koji bi krečili istu). Druga opcija je da se oglušimo o rešenje inspekcijskog nadzora čimje bi nam po službenoj dužnosti opština okrečila fasadu o našem trošku pod uslovima koje ne znamo. Molimo vas da razmislite o ovom problemu i da nam dostavite stav po ovom pitanju“, navedeno je u obaveštenju stanarima upućenom početkom oktobra.
Nepoznato je da li su se stanari i za šta odlučili.
Ambasada SAD: Nema ničeg časnog u zaštiti memorijala ratnog zločinca
Pre Helsinške komisije – na upit Glasa Amerike reagovale su ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu i Evropska komisija.
U odgovoru ambasade navedeno je da Ratko Mladić ne treba da bude lice koje Beograd pokazuje svetu.
"SAD i Srbija su posvećene osnovnim vrednostima, uključujući toleranciju, ljudska prava i vladavinu prava. Ponekad je izazovno pomiriti se sa teškim trenucima iz prošlosti - i za SAD, i za Srbiju - ali nema ničeg časnog u zaštiti memorijala ratnog zločinca osuđenog za genocid i zločine protiv čovečnosti. Nadamo se da će se Srbija fokusirati na svetliju, inkluzivniju budućnost, pre nego da iznova prolazi kroz bol, mrak i podele iz devedesetih godina", navodi se u pisanom odgovoru portparola ambasade SAD.
Istovremeno, Evropska unija pozvala je Srbiju da se uzdrži od veličanja ratnih zločinaca i negiranja ratnih zločina, kao i da radi na pomirenju. Navedeno je to u pisanom odgovoru portparolke EU Ane Pisonero.
"Stav EU je čvrst i jasan: potrebno je efikasno prevazići nasleđe prošlosti, uzdržati se od veličanja ratnih zločinaca i negiranja ratnih zločina i negovati pomirenje. Od zemlje koja teži članstvu u EU očekuje se da se uskladi sa osnovnim vrednostima EU - vladavinom prava, demokratijom, pravdom", ukazano je u odgovoru portparolke Evropske komisije.
Takođe, iskazano je i podsećanje da Srbija treba da nastavi i produbi reforme u domenu slobode govora i rešavanju pitanja ratnih zločina.
"To je od ključne važnosti za napredak zemlje na evropskom putu", zaključuje se u pisanom odgovoru.
Tenzije u vezi sa grafitom Ratka Mladića otpočele su neposredno uoči Međunarodnog dana borbe protiv fašizma – kada su građani i deo nevladinog sektora, između ostalog i Inicijativa mladih za ljudska prava, najavili njegovo uklanjanje.
Reagujući na to desničarske grupacije i simpatizeri Ratka Mladića najavili su kontraokupljanje – a policija je zabranila oba skupa raspoređujući u tom delu grada, kako uniformisane, tako i svoje pripadnike u civilu.
Situacija je eskalirala kada su dve nevladine aktivistikinje Aida Ćorović i Jasna Jaćimović jajima gađale grafit. One su privedene, pa puštene na slobodu, nakon čega je održan večernji protest podrške. Na istom mestu, nadomak grafita sa Mladićevim likom pojavili su se desničari – dve grupe odvajali su policajci u opremi za razbijanje demonstracija.
Osim Ćorović i Jaćimović, policija je u utorak uveče privela još četiri osobe. Jedna je podržala uhapšene aktivistkinje.
Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova uhapšena su bila i dvojica navijača Fudbalskog kluba Partizan kod kojih su pronađeni nož i dva biber spreja i još jedna osoba, bez navođenja drugih detalja.
Protiv šestoro privedenih podnete su prekršajne prijave.
