Formiranje specijalnog suda u Prištini, ali i nedavni incident u Kumanovu bili su teme sednice u Njujorku, na kojoj je izveštaj generalnog sekretara UN predstavio njegov specijalni izaslanik za Kosovo, Farid Zarif.
Šef UNMIK-a Farid Zarif izrazio je žaljenje zbog zastoja u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, i istakao da je potrebno čvrsto liderstvo i Beograda i Prištine da bi se omogućio napredak u tehničkom dijalogu. On je takodje istakao da je pitanje od velikog značaja – završetak neophodnih koraka za uspostavljanje specijalnog suda za zločine OVK.
„U sastancima sa predstavnicima kosovskog politčkog establištmenta podvukao sam jasno očekivanje medjunarodne zajednice, kao i porodica mogućih žrtava zločina, da neće biti kašnjenja u koracima koji se očekuju od Kosova pri uspostavljanju tog suda.“
Šef UNMIK-a je takodje naveo da je tempo povratka raseljenih osoba dodatno usporen zbog bezbednosnih incidenata, pri čemu je posebno istakao nedavne napade na povratnike u opštini Klina.
Osvrćući se na dogadjaje u Kumanovu, u Makedoniji, 9. Maja, Zarif je istakao da UN pozivaju na transparentnu i sveobuhvatnu istragu, i podsetio da su najviši lideri Kosova osudili nasilje.
Šef UNMIK-a je, takodje ocenio da je ohrabrujući znak to što su između Beograda i Prištine u proteklim mesecima uspostavljeni kontakti na lokalnom nivou, kao i u evropskim institucijama na najvišem političkom nivou.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je da je pronalaženje trajnog i održivog rešenja za Kosovo - nacionalni prioritet Srbije. On je naglasio da formiranje Zajednice srpskih opština ključno pitanje za Beograd, kao i da se očekuje da Priština što pre formira specijalni sud za zločine bivše OVK.
“Proces međusobnog pomirenja ne može biti potpun bez sudskog procesuiranja bivših pripadnika OVK, odgovornih za progon Srba, Roma i drugih nealbanaca, ali i njihovih političkih protivnika među kosovskim Albancima. Očekujemo da će biti stvoreni neophodni uslovi za procesuiranje bivših pripadnika OVK osumnjičenih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.”
Dačić je takodje naveo obeshrabrujuće statistike o sporom povratku raseljenih na Kosovo.
"Zastoju u povratku interno raseljenih lica svakako doprinosi fizička nebezbednost koja se ogleda u kontinuiranim napadima na Srbe i njihovu imovinu, a koja je dodatno podstaknuta atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima".
Šef srpske diplomatije je takođe istakao da je prisustvo misije UN u njenom nesmanjenom obimu – od suštinskog značaja za stabilnost.
Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači je poručio da dok vlade Srbije i Kosova uspešno rade na obnovi poverenja, ne sme se zaboraviti nacionalizam iz vremena vladavine Slobodana Miloševića. On je najavio da se Priština sprema da pokrene tužbu protiv Srbije za genocid.
“Proteklih godina radili smo na dokumentovanju zločina i žrtava Miloševićevog režima. Kosovo će se uskoro obratiti Medjunarodnom sudu pravde sa tužbom protiv Srbije za genocid i zatražiti odštetu. To se ne odnosi na sadašnju vladu već na prošlost, da se ne bi zaboravilo ono što se dogodilo na Kosovu.”
Tači je takođe naveo da su optužbe Dika Martija o trgovini organima na Kosovu tokom NATO bombardovanja 1999. neosnovane, ali da će Priština formirati specijalni sud, što će biti peti put da se istražuju dela kosovskih Albanaca.
"Kosovska javnost me pita zašto treba da trošimo 300 miliona evra da bi se istražili neki od navodnih zločina. Potreba je da se skine ljaga sa oslobodilačkog rata na Kosovu, koji je u to vreme podržavao čitav progresivni svet. Kosovo i ja nikada nećemo dozvoliti da se ovaj specijalni sud, formiran na osnovu optužbi iz izveštaja Dika Martija, iskoristi kao način za reviziju naše istorije.”
Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN pozvali su vlasti u Prištini da što pre formiraju Specijalni sud za zločine OVK, pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i ujedno osudili nedavne napade u Makedoniji. Američki predstavnik u UN, Dejvid Presman, izrazio je zadovoljstvo zbog posvećenosti Beograda i Prištine borbi protiv terorizma.