Svetska banka (SB) procenjuje da će privredni rast Srbije u ovoj godini biti 3,5 odsto, za sledeću godinu se očekuje 4 odsto, što nije dovoljno kako bi se sustigao nivo dohotka po glavi stanovnika novih članica Evropske unije (EU).
Ova međunarodna institucija je u novom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan konstatovala da je privredni rast Srbije od 4,2 odsto u prošloj godini nadmašio očekivanja i predviđa da će u 2019. rast iznositi biti 3,5 odsto, a naredne godine 4 odsto.
"Očekivani rast od 3,5 procenata u ovoj godini nije loš, ali Srbija bi morala da bude mnogo ambicioznija, kako bi sustigla nove članica EU, koje imaju rast od četiri do pet odsto. Ukoliko želimo da im se približimo po nivou dohotka po glavi stanovnika, mora da se vidi kako nastaviti brži rast od tog projektovanog", kazao je ekonomista SB Lazar Šestović na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.
On smatra da bi na usporavanje rasta u Srbiji mogla da utiče i u međuvremenu snižena projekcija rasta za EU koja je glavno srpsko izvozno tržište, odakle dolazi 80 odsto direktnih stranih investicija (DSI), kao i najveći deo doznaka.
Kako je istakao, Srbija treba da privuče strane investitore koji se bave delatnostima koje proizvode robu i usluge sa visokom dodatom vrednošću i da bi trebalo da napusti "kreiranje novih radnih mesta u ma kom sektoru i sa ma kakvom dodatom vrednošću".
"Preporuka sa naše strane je ne dovoditi po svaku cenu bilo kog investitora, već probati da se dovedu oni koji su najproduktivniji i najprofitabilniji, koji nude kvaltetne poslove za visokoobrazovane", rekao je Šestović.
U izveštaju se takođe napominje da je na Zapadnom Balkanu neophodno ubrzati reforme, jer je projektovano ubrzavanje privrenog rasta podložno rastućim spoljnim i domaćim rizicima.
Uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora, navodi se i precizira da je prošle godine u regionu otvoreno samo 96.000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171.200 radnih mesta otvorenih 2017. godine.
Stopa nezaposlenosti je opala prošle godine, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade. U nekim zemljama je pad nezaposlenosti proizašao iz povećane neaktivnosti radne snage i emigracije, a ne zbog novootvorenih radnih mesta, navodi se u izveštaju SB.