Gravitacioni talasi, jedna od najzanimljivijih teorema Alberta Ajnaštajna o čudnovatosti prostora i vremena, bili su nedokazan, ali opšte prihvaćen deo Opšte teorije relativiteta. Sada ih je, međutim, koalicija naučnika sa CalTech-a, MIT-a i naučne asocijacije LIGO najzad pronašla, a trebalo im je svega 100 godina.
U saopštenju koje je naelektrisalo svet astrofizike, naučnici su objavili da su najzad uspeli da detektuju gravitacione talase, odnosno „savijanje“ prostora i vremena, baš kao što je Ajnštajn predvideo pre tačno jednog veka.
On je objasnio u svojoj Opštoj teoriji relativiteta da gravitacioni talasi nastaju sudarom crnih rupa, što je najzad i potvrdio tim naučnika iz Lasersko-interferometarske opservatorije za gravitacione talase na Tehnološkom institutu u Kaliforniji, skraćeno LIGO, saopšteno je na konferenciji za novinare ovde u Vašingtonu.
"Ti gravitacioni talasi su nastali sudarom dve crne rupe, koje su se spojile u jednu pre oko milijardu i 300 miliona godina. Oni su otkriveni u opservatoriiji LIGO, koja ima najprecizniji instrument za merenje ikada napravljen", saopštio je Dejvid Rajc, generalni direktor asocijacije LIGO.
LIGO je projekat vredan milijardu dolara, i sastoji se od dve opservatorije – jedne u državi Vašington na zapadnoj obali Sjedinjenih Država, i druge u Luizijani na jugu zemlje. Njihova udaljenost od više od 3 hiljade kilometara je neophodna kako bi mogli da uporede informacije koje primaju iz svemira i da ih premere pomoću uglova te preračunaju odakle ti talasi zapravo dolaze.
Naučnici su godinama posmatrali dve crne rupe, od kojih je svaka imala masu oko 30 našin Sunca, kako se sve više približavaju jedna drugoj. Kada je najzad došlo do sudara, naučnici su predvideli da će to proizvesti snažne gravitacione talase i to je upravo ono što je LIGO detektovao 14. septembra 2015. godine.
Rajc je ovo revolucionarno otkriće uporedio sa momentom kada je Galileo prvi put uperio teleskop ka nebu i počeo da posmatra planete - "Želim da kažem da je ovo nešto drugačije – to nije samo otkriće gravitacionih talasa. Mislim da smo postigli nešto važno danas i da smo otvorili prozor ka univerzumu, ka astronomiji gravitacionih talasa."
Postojanje gravitacionih talasa pružiće sasvim novi način posmatranja svemira, a pogotovo u vezi sa misterioznim svemirskim telima poput neutronskih zvezda, crnih rupa, ali i širenja i sužavanja vremena i prostora.
Kip Torn, američki fizičar, dugogodišnji prijatelj Stivena Hokinga i Karla Sagana, povodom ovog otkrića ironično je izjavio da nas ovo otkriće neće nimalo približiti putovanju kroz vreme.