U odboru za spoljnopolitičke odnose američkog Senata održan je pretres posvećen politici Bajdenove administracije prema Zapadnom Balkanu.
Na pretresu su svedočili Derek Šole, savetnik državnog sekretara i Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Balkan. Na samom početku Šole je poručio da je budućnost Zapadnog Balkana - prioritet za Bajdenovu administraciju.
Senatskim odborom predsedavao je Bob Menendez, demokratski senator iz Nju Džersija, koji je naveo da su na Zapadnom Balkanu dve trećine zemalja u NATO, te da SAD moraju da iskoriste ovaj momenat da vide šta će biti sa zemljama na koje Rusija i dalje ima uticaj. Menendez je ocenio da je rat u Ukrajini ponovo pokazao imperativ da se zemlje regiona podstaknu na neophodne reforme, ističući da je rešenje konflikta Srbije i Kosova ključno za ceo Zapadni Balkan.
"Kosovo mora da iskoristi ovu mogućnost da sa zapadnim partnerima ide napred", naveo je Menendez uz konstataciju da "ne zna da li imamo partnere podjednako dobre volje u ovome".
On dodaje da su se Beograd i Priština u februaru dogovorili o sporazumu, posle čega je, prema njegovim rečima, predsednik Srbije u obraćanju javnosti rekao da se ne slaže sa sporazumom, pošto Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.
“To je deo matrice da Vučić govori jednu stvar da umiri zapadne lidere, a govori druge stvari srpskom narodu, putem državno kontrolisanih medija. Korišćenjem informacionog prostora i gušenjem civilnog društva predsednik Vučić nastavlja da prihvata nacionalističke srpske narative i neguje viziju 'srpskog sveta'", rekao je Menendez dodajući da takav koncept podseća na viziju ruskog predsednika o Velikoj Rusiji.
“Srpski predsednik se hvalio svojim bliskim vezama sa Putinom, putovao u Moskvu na razgovore o trgovini i odbija da se pridruži evropskim partnerima u sankcijama Rusiji".
Derek Šole je, međutim, podsetio da se Srbija u nekim aspektima usaglasila sa evropskom i zapadnom politikom u odnosu na Rusiju i Ukrajinu.
"Iako se nije pridružila sankcijama, a jasno smo stavili na znanje da ukoliko se ne pridruži teško je videti kako će odmaći proces integracija, jesu se uskladili u smislu kritikovanja i osuda Rusije i njene invazije na Ukrajinu, kroz glasanja u UN, osudili su aneksiju Krima, pomagali Ukrajini u domenu izbeglica i kritične infrastrukture i slali humanitarnu pomoć, ali i dalje moraju da se usklade sa evropskim sankcijama Rusiji."
Šole je u svom uvodnom izlaganju istakao da su odnosi Srbije i Kosova jedna od najvećih prepreka trajnom miru i prosperitetu na Zapadnom Balkanu. Istakao je da dogovor o putu ka normalizaciji odnosa predstavlja značajan pomak i može da doprinese da dve zemlje izađu iz ciklusa kriza koji je "predugo karakterisao" njihove odnose. Međutim, dodao je da je situacija i dalje "krhka" i da predstoji puno posla.
Američki diplomata je istakao punu podršku Vašingtona nezavisnosti i evropskim inspiracijama Kosova, ali i govorio o značaju saradnje sa Srbijom.
"Vidim pritisak na Kosovo da se osnuje ZSO, a kao da nema pritiska na Beograd. Vidim malo pritiska na lidera koga je Njujork tajms povezao sa kriminalnim bandama", naveo je dalje Menendez.
"Ako Srbija misli da se uključi u EU, moraće da postane energetski nezavisna od Rusije", kaže Menendez. On je dodao da dok želi da "naši partneri napuštaju Rusiji, ne želimo da se približavaju Kini".
"Sjedinjene Države će raditi sa Srbijom i Kosovom i sa evropskim partnerima da bi se ispunile sve obaveze iz postignutog sporazuma. Predugo, neuspeh da se postigne neki napredak, omogućava Rusiji da remeti strateški put Srbije prema evrointegracijama, koje srpski narod jako želi, a mi jako podržavamo. I Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose i da tako omoguće put potencijal i napredak na putu ka EU", zaključio je Eskobar.
Senator Marfi najavio posetu Balkanu naredne nedelje
Marfi je odgovorio da, kada se radi o ZSO, "Amerika ne traži od Kosova da promeni Ustav, ali u mnogim zemljama u regionu su napravljene promene u Ustavu kako bi se održao mir, kao što je bilo u Severnoj Makedoniji".
Zvaničnici Stejt departmenta su tokom pretresa, u odgovoru na pitanja senatora, poručili i da je potrebno da se Srbija uskladi sa sankcijama Evropske unije koje su Rusiji uvedene zbog invazije na Ukrajinu.
Derek Šole je naveo da je Srbiji stavljeno do znanja da "je teško videti kako će proces integracija dalje napredovati", bez usklađivanja sa evropskim sankcijama. Dodao je međutim, da je Srbija osudila Rusiju kroz rezolucije usvojene u Ujedinjenim Nacijama, da je primila ukrajinske izbeglice, i pomogla Ukrajini kada je reč o infrastrukturi i humanitarnim pitanjima.
Senator Menendez je takođe izrazio zabrinutost zbog inicijative Otvoreni Balkan i da će ona, zbog svog formata i dominatne srpske ekonomije, marginalizovati Kosovo i da će pogoršati izbegavanje sankcija protiv Rusije na teritoriji Zapadnog Balkana. Međutim, Eskobar je naveo da, prema oceni EU i SAD, nema značajnijeg izbegavanja sankcija u Srbiji i regionu, a da Otvoreni Balkan ne bi trebalo da bude konkurent svim drugim inicijativama za približavanje Evropi.
"Naš uslov za podršku Otvorenom Balkanu, kao delu drugih inicijativa, je da bude otvoren, podjednako za sve pune članice. To bi od Srbije zahtevalo da Kosovo prihvati kao punu članicu", rekao je Eskobar.
"Crna Gora - svetla tačka u regionu"
Savetnik Stejt departmenta Derek Šole je istakao da je Crna Gora "cenjeni saveznik iz NATO".
"Optimisti smo da su nedavni predsednički izbori signal da su Crnogorci spremni da prevaziđu razlike, unaprede izglede za članstvo u Evropskoj uniji i obezbede bolju budućnost", rekao je Šole pozivajući novo liderstvo Crne Gore da se fokusira na reforme, posebno jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Gabrijel Eskobar je Crnu Goru naveo kao jednu od "svetlih tačaka u regionu."
"Vidimo obnovljeni zamah da se ostvari njena evropska budućnost. Nedavni predsednički izbori održani su bez problema. Uspostavljen je kvorum u Ustavnom sudu. Crnogorski lideri sada moraju da rade na tome da popune preostalo upražnjeno mesto u Ustavnom sudu i imenuju ostale ključne sudske pozicije. Nadamo se da će 11. juna biti održani slobodni i fer parlamentarni izbori i da će novoizabrani lideri poslušati poziv građana i brzo sprovesti reforme neophodne za napredak u EU integraciji Crne Gore", poručio je Eskobar.
Republikanski senator iz Nebraske Pit Rikets pitao je o ruskom uticaju u Crnoj Gori, te o novoizabranom predsedniku Jakovu Milatoviću i šta treba uraditi da se Crna Gora više pomeri ka Evropskoj uniji, a dalje od Rusije. Šole je odgovorio da je pokret Evropa sad "veoma energičan", posle ubedljive pobede Jakova Milatovića na izborima, izražavajući nadu da će se evropska orijentacija očuvati.
"U junu se održavaju parlamentarni izbori na kojima će biti izabrana nova vlada. Primenjuju sankcije protiv Rusije od 2014, od njene početne invazije na Ukrajinu i Milatović je obećao da će to nastaviti i ići u korak sa ostalim EU sankcijama. Domaćin su i NATO vežbe, tako da su dobar partner i novi predsednik i pokret koji vodi predstavlja generacijsku promenu u Crnoj Gori. I to je pozitivno. Smatramo da je važno da ostanemo angažovani, zbog čega će specijalni predstavnik Eskobar večeras otputovati na inauguraciju novog predsednika".
Šole razgovarao sa Vučićem u sredu
Specijalni savetnik u Stejt Departmentu Derek Šole u sredu je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Srbije Alekandrom Vučićem podržao dijalog Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.
Kako je rečeno, Šole je naglasio da je neophodno da se izbegnu provokacije i sukobi na Kosovu i nastavi rad na normalizaciji odnosa.
Istog dana, Šole je razgovarao i sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem o dijalogu sa Srbijom i lokalnim izborima održanim na severu Kosova, saopšteno je iz Kurtijevog kabineta.
Kako je navedeno, fokus je bio na Sporazumu o normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija postigli u februaru, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Dogovor o aneksu sporazuma postignut je u martu u Ohridu u Severnoj Makedoniji.
Senatori i predstavnici administracije razmatrali su i pokušaje Rusije da ojača štetni uticaj u regionu. Posle najava Moskve da će ojačati veze sa entitetom Republika Srpska u Bosni i Hercegovini i najave putovanja Milorada Dodika na sastanak sa Vladimirom Putinom, portparol Stejt Departmenta je, u odgovoru na pitanje Glas Amerike za komentar, saopštio da "nijedna vlada, ni na kojem nivou vlasti, ne bi trebalo da proširuje saradnju sa Rusijom dok se nastavlja ruska agresija protiv Ukrajine."
Specijalni izaslanik za Balkan, Gabrijel Eskobar, u sličnom tonu nedavno je govorio u intervjuu Glasu Amerike.
“Samo ću reći da svaka zemlja koja čvrsto veruje da će joj Rusija biti dugoročni strateški partner, pravi veliku grešku, igra na pogrešnu kartu”, rekao je Eskobar.
