Izbori 16-tog marta su po mnogo čemu jedinsteni u odnosu na sve ranije izbore kroz koje je Srbija prolazila poslednje dve decenije i nema sumnje da je najveća novina koju su doneli izbori apsolutna vlast napred-njaka sa jedne, i težak poraz opozicije, sa druge strane.
Mnogi analitičari su nastalu situaciju opisali kao politički cunami.
"Ono što smo dobili 16. marta je do te mere nova činjenica na srpskoj političkoj sceni da mislim da ni njeni glavni akteri još nisu shvatili šta se zapravo dogodilo., kaže Ivan Cvejić, glavni urednik agenciije Beta.
U novonastaloj političkoj situaciji u kojoj su stvari prilično jasne i kad se zna ko ima čist mandat za vođenje Srbije, javnost je teško prihvatila poruku da će nova Vlada biti formirana tek do 1. maja. Po mnogim tuma-čenjima to može da znači samo jedno – da će SNS i Aleksandar Vučić ipak potražiti koalicionog partnera za formiranje nove Vlade:
"SNS nema potrebu da pravi koaliciju sa bilo kim, s obzirom na većinu koju je osvojila na parlamentarnim izborima 16. marta. Ali, sva je prilika da će koalicije biti.", ukazuje Ivan Cvejić iz agencije Beta.
"Verujem da će gospodin Vučić gledati da ponudi još nekim potencijalnim koalicionim partnerima program svoje Vlade oko koje bi ta koalicija bila okupljena i da bi nesumnjivo on, i kao pojedinac i kao stranka, bio neka lokomitiva koja vuče tu Vladu. Međutim, nisam siguran da će u potpunosti insistirati da se neko tome priključi."ističe Vladimir Pejić iz agencije Faktor Plus.
S obzirom da su u parlament Srbije ušle svega četiri većinske liste izbor koalicionog partnera SNS-a ne deluje previše težak. Iz DS-a poru-čuju da neće ilaziti u Vladu sa naprednjacima, tako da je knjiga mogućih koalicionih partnera je praktično spala na dva slova:
"Mislim da je Boris Tadić, odnosno NDS bliža Vladi u ovom trenutku, sudeći pre svega prema nastupima u medijima svih stranaka o kojima govorimo. Međutim, i SPS je stranka koja vrlo ozbiljno figurira, bez obzira što se poslednjih dana čini da su sve dalje od Vlade. Pre svega jer ona stranka koja ostane van te nove vlade ima ozbiljne šanse i mogućnosti da postane stožer opozicije.", zaključuje Vladimir Pejić.
Ako se razlozi zbog kojih naprednjaci traže koalicionog partnera mogu naći u teškim potezima koje će nova Vlada morati da povlači, pa čak i mogućoj promeni Ustava Srbje, ostaje pitanje zbog čega bi Dačićevi socijalisti ili Tadićeve demokrate ušle u koaliciju sa SNS-om i šta bi time dobile:
"Ni jedna od tih partia ne može politički mnogo da profitira ulaskom u Vladu, jer će uvek biti mlađi brat u toj Vladi koji neće imati neku preveliku odgovornost, a samim tim neće imati ni neku preveliku moć. Tako da participacija u toj Vladi će se u dobroj meri svesti na neku formalnu ulogu. Politički ne vidim da može u nekoj značajnoj meri da profitira, osim ukoliko se u Srbiji ne dese neke vrlo značajne i pozitivne reforme, pa onda oni kažu – I mi smo bili učesnici toga.", navodi Pejić.
Za one koji ostanu van centara vlasti uteha može da bude da će vo-diti opoziciju i čekati svoju priliku na sledećim izborima. Ipak, s obzirom na stanje u kome se nalazi opozicija – to neće biti ni malo lak zadatak:
"U ovom trenutku ne postoji artikulisana opozicija. Onaj ko i one partije koje imaju ambicije da ostanu u politici moraju sada da ozbiljno porade na spostvenoj organizaciji, na promeni odnosa unutar svojih partija, i na laganom opozicionom radu koji može za nekoliko godina možda da im donese uspeh.", kaže Ivan Cvejić.
Bez obzira na moguću koalicionu Vladu – to ipak neće neće doneti nikakvo olakšanje SNS-u i Aleksandra Vučića. Sa većinom koju su osvo-jili 16-tog marta sve zasluge, ali i sva odgovornost za vođene zemlje pada na leđa naprednjaka i malo koji izgovor će biti smislen ukoliko stvari u Srbiji ne budu krenule ulaznom putanjom, a život građana ne postane ma-kar malo lakši.
Mnogi analitičari su nastalu situaciju opisali kao politički cunami.
"Ono što smo dobili 16. marta je do te mere nova činjenica na srpskoj političkoj sceni da mislim da ni njeni glavni akteri još nisu shvatili šta se zapravo dogodilo., kaže Ivan Cvejić, glavni urednik agenciije Beta.
U novonastaloj političkoj situaciji u kojoj su stvari prilično jasne i kad se zna ko ima čist mandat za vođenje Srbije, javnost je teško prihvatila poruku da će nova Vlada biti formirana tek do 1. maja. Po mnogim tuma-čenjima to može da znači samo jedno – da će SNS i Aleksandar Vučić ipak potražiti koalicionog partnera za formiranje nove Vlade:
"SNS nema potrebu da pravi koaliciju sa bilo kim, s obzirom na većinu koju je osvojila na parlamentarnim izborima 16. marta. Ali, sva je prilika da će koalicije biti.", ukazuje Ivan Cvejić iz agencije Beta.
"Verujem da će gospodin Vučić gledati da ponudi još nekim potencijalnim koalicionim partnerima program svoje Vlade oko koje bi ta koalicija bila okupljena i da bi nesumnjivo on, i kao pojedinac i kao stranka, bio neka lokomitiva koja vuče tu Vladu. Međutim, nisam siguran da će u potpunosti insistirati da se neko tome priključi."ističe Vladimir Pejić iz agencije Faktor Plus.
S obzirom da su u parlament Srbije ušle svega četiri većinske liste izbor koalicionog partnera SNS-a ne deluje previše težak. Iz DS-a poru-čuju da neće ilaziti u Vladu sa naprednjacima, tako da je knjiga mogućih koalicionih partnera je praktično spala na dva slova:
"Mislim da je Boris Tadić, odnosno NDS bliža Vladi u ovom trenutku, sudeći pre svega prema nastupima u medijima svih stranaka o kojima govorimo. Međutim, i SPS je stranka koja vrlo ozbiljno figurira, bez obzira što se poslednjih dana čini da su sve dalje od Vlade. Pre svega jer ona stranka koja ostane van te nove vlade ima ozbiljne šanse i mogućnosti da postane stožer opozicije.", zaključuje Vladimir Pejić.
Ako se razlozi zbog kojih naprednjaci traže koalicionog partnera mogu naći u teškim potezima koje će nova Vlada morati da povlači, pa čak i mogućoj promeni Ustava Srbje, ostaje pitanje zbog čega bi Dačićevi socijalisti ili Tadićeve demokrate ušle u koaliciju sa SNS-om i šta bi time dobile:
"Ni jedna od tih partia ne može politički mnogo da profitira ulaskom u Vladu, jer će uvek biti mlađi brat u toj Vladi koji neće imati neku preveliku odgovornost, a samim tim neće imati ni neku preveliku moć. Tako da participacija u toj Vladi će se u dobroj meri svesti na neku formalnu ulogu. Politički ne vidim da može u nekoj značajnoj meri da profitira, osim ukoliko se u Srbiji ne dese neke vrlo značajne i pozitivne reforme, pa onda oni kažu – I mi smo bili učesnici toga.", navodi Pejić.
Za one koji ostanu van centara vlasti uteha može da bude da će vo-diti opoziciju i čekati svoju priliku na sledećim izborima. Ipak, s obzirom na stanje u kome se nalazi opozicija – to neće biti ni malo lak zadatak:
"U ovom trenutku ne postoji artikulisana opozicija. Onaj ko i one partije koje imaju ambicije da ostanu u politici moraju sada da ozbiljno porade na spostvenoj organizaciji, na promeni odnosa unutar svojih partija, i na laganom opozicionom radu koji može za nekoliko godina možda da im donese uspeh.", kaže Ivan Cvejić.
Bez obzira na moguću koalicionu Vladu – to ipak neće neće doneti nikakvo olakšanje SNS-u i Aleksandra Vučića. Sa većinom koju su osvo-jili 16-tog marta sve zasluge, ali i sva odgovornost za vođene zemlje pada na leđa naprednjaka i malo koji izgovor će biti smislen ukoliko stvari u Srbiji ne budu krenule ulaznom putanjom, a život građana ne postane ma-kar malo lakši.