Pitanja koja se tiču zaštite životne sredine trebalo bi da postanu integralni deo procesa kreiranja i sprovodenja ekonomskih, socijalnih i ostalih politika u skladu sa standardima EU, a na tom planu neophodna je regionalna saradnja, rečeno je danas na konferenciji "Ekološka kohezija Zapadnog Balkana" u Centru "Sava".
S obzirom da zagađenje životne sredine ne poznaje državne granice potrebna veća regionalna saradnja u oblasti ekologije, osnovni je zaključak sa današnje konferencije.
Po oceni potpredsednice Skupštine Srbije političari treba da vode računa o tri stvari: zaradi, radnoj snazi i okolini. Zarad zarade ne sme se uništiti prostor, kaže Gordana Čomić:
"Resursa ima dovoljno na celoj planeti, pa tako i na ovom prelepom prostoru Balkana, odnosno jugoistočne Evrope. A mi kažemo da možemo da nađemo i pamet da se ti resursi iskoriste na najbolji mogući način", poručuje Čomić.
Državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Ivica Radović je ukazao na to da je bitna promena loših navika, kao i međusobna saradnja među zemljama Zapadnog Balkana. Po njegovim rečima, istraživanja pokazuju da više od dve trećine stanovništva regiona Zapadnog Balkana nije zadovoljno stanjem u oblasti životne sredine:
"Ni jedna zemlja regiona ovaj problem ne vidi kao prioritet. Naravno, zapostavlja ga na račun socijalne, ekonomske i bezbednosne politike."
Koordinatorka Bells pokreta, koji je organizovao konferenciju, Aleksandra Knez Milojković navela je da je taj pokret do sada u 30 gradova u regionu prikupio više od 60.000 potpisa građana koji traže veću brigu o životnoj sredini, kao i 2.400 potpisa političara koji su podržali zahteve građana:
"Ono što smo mi uradili u proteklom periodu – najviše smo se bavili uticanjem. Ne na građane, nego upravo na donosioce odluka. Ako želimo da imamo kvalitetne promene u standardu, ako želimo one zakone koji su doneti i poštujemo, onda moramo više da radimo u sektoru životne sredine."
Ambasador Holandije u Beogradu Lorent Stokvis je podsetio da je njegova zemlje tokom proteklih pet godina obezbedila 22,5 miliona evra za projekte zaštite životne sredine u regionu. Kako smatra Stokvis, civilni sektor mora vršiti stalni pritisak kako bi za političare zaštita životne sredi-ne bila prioritetna, kada se odlučuje između profita i zaštite okoline.