Da li je premijer ugrožen, da li je Vlada ugrožena, da li se u Srbiji sprema ili se spremao državni udar. To su bila pitanja kojima su se mediji i javnost bavili proteklih dana.
Proteklih dana trajala je, malo je reći uzbuna na političkoj sceni Srbije – pre svih, dva medija, TV Pink i Informer, pokrenula su priču o pokušaju državnog udara u Srbiji, u kome je na meti bio premijer Aleksandar Vučić. U opštoj medijskoj kakofoniji koja je usledila stvorena je teška i haotična situacija, koja je, nema sumnje, uzbunila ne mali broj građana. Sa druge strane, nije mali broj ni onih koji sumnjaju u tvrdnje o državnom udaru:
"Čemu služi to sad? Da sad panikom i strahom od terorizma, kao pod tepih gurnemo sve druge teme i arbitrarno smanjim prostor ljudskih prava i sloboda. Nije se još nikakav veliki teroristički akt desio u Srbiji, koji bi dao osnovu za tako nešto. A u pravo se u tom pravcu krećemo", smatra Jelena Milić iz Centra za evroatlantske integraciije.
"Sa ozbiljnim stvarima se ozbiljni ljudi ne igraju. Ali, postoje ljudi koji nisu ozbiljni, a dobili su ozbiljne uloge u ovom društvu. I onda je to ono što mene brine i plaši zbog budućnosti", kaže sociolog Jovo Bakić.
Sagovornici Glasa Amerike postavljaju pitanje ko u Srbiji ima snage, moći i smelosti da pokuša državni udar – slaba i razjedinjena opozicija, tajkuni koji su listom uz vlast, stranci koji daju punu podršku premijeru Srbije:
"Niko nije mogao da izvede državni udar. To je besmislica. Čovek koji je najmoćniji u ovoj zemlji, Aleksandar Vučić, ima preko 50 posto podrške od onih koji su politički opredeljeni. Policija, vojska, sve je totalno uz njega. I sa te strane, ni govora o državnom udaru nije moglo biti", smatra Bakić.
"Komentatori i analitičari državnog udara sve vreme sami se reklamiraju i ističi da je to nešto što se sprovodi unutar vlasti i iz vlasti. Na kraju je to meni tako izgledalo – da je jedan veliki obračun koji je nastao poremećajem ravnoteže moći i interesa unutar vladajuće stranke zataškavan tako što se zaklao vo za kilo mesa, i napravila se jedna nepodnošljiva atmosfera", ocjenjuje Jelena Milić.
Dozu nestabilnosti, ne samo u Srbiji, već i u regionu, uneo poziv NATO saveza Crnoj Gori da se priključi ovoj alijansi, a kako smatra Jelena Milić iz Centra za evroatlantske integracije, Rusija je odigrala veliku ulogu u podizanju tenzija:
"Crna Gora je bila primer koliko je Rusija postala agresivna na Balkanu, i koliko su oni koji su o tome govorili pre par godina bili u pravu. S tog aspekta je jako dobro da je NATO poslao poziv. Nije dobro što ispalo da je poziv poslat samo kao kontramera Rusiji. To nije fer nije prema NATO, ni prema Crnoj Gori."
Na kraju, po oceni sociloga Jove Bakića, mnoga dešavanja na srpskoj političkoj sceni najavljuju burnu, izbornu 2016-tu godinu:
"Svakako da je ovo intenziviranje, inače konstantne izborne kampanje. I može se sa priličnom sigurnošću očekivati april kao mesec kada će biti raspisani izbori na svim nivoima. Jer, ipak ovoliko medijskog ludila ne bi bilo moguće da nije težnja da se ide na izbore na svim nivoima."
Ne treba smetnuti sa uma da se priča o državnom udaru razvijala samo nekoliko dana pre održavanja Ministarskog saveta OEBS-a, najvećeg međunarodnog skupa u Srbiji u poslednih 25 godina. Slika nestabilne Srbije kojoj preti državni udar sigurno nije slika kojom se dočekuju najviši gosti iz Evrope i sveta.