U poslednje dve godine Rusija povećava pritisak na srpske institucije i vladu, iako zvanični Beograd tvrdi da su strateški ciljevi zemlje pristupanje Evropskoj Uniji i partnerski odnosi sa NATO.
Jelena Milić direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) kaže da je zabrinuta zbog povećanog uticaja Rusije, posebno organizacija koje uživaju državno sponzorstvo, među kojima su i mediji, na srpske institucije, vladu i medije u Beogradu koji je prema mišljenju eksperata počeo nekako u vreme ruske aneksije Krima 2014. godine.
"Sputnjik i Russia Today nisu mediji, po našem mišljenju. To je deo Putinove propagadne mašinerije i deo rata koji on vodi protiv tekovina modernog, savrmenog zapada koje bih ja želela da vidim u Srbiji, " odlučna je Milićeva.
Saradnja Beograda i Moskve sada uglavnom jača kroz prisustvo ruskih medija i otvaranje nevladinih organizacija, kao što su Ruski institut za strateška istraživanja i Ruski centar za ljudska prava. U parlamentu su i stranke koje otvoreno zagovaraju antievropsku i prorusku politiku poput Srpske Radikalne Stranke, Dveri i Demokratske Stranke Srbije.
Rusija igra značajnu ulogu u srpskoj ekonomiji jer je Naftna industrija Srbije u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma, a država gotovo sve potrebe za prirodnim gasom podmiruje iz Rusije. Međutim, ona nije ključni spoljnotrgovinski partner Beograda, već je to Evropska Unija.
Srpska ekonomija godinama beleži deficit u trgovini sa Rusijom, iako se stanje nešto popravilo nakon uvođenja EU sankcija Kremlju pre dve godine.
Srbija je tek nakon nekoliko godina mučnih pregovora uspela da dođe na korak do odobrenja izvoza automobila Fiat u zemlje Evroazijske Unije odnosno Kazahstan, ali za sada ne i u Rusiju. Ovdašnji gasni monopol Srbijagas istovremeno Moskvi duguje više od jedne milijarde eura.
Milan Karagaća, bivši vojni diplomata kaže da ne vidi razloga za zabrinutost. "Ruske nevladine organizacije su počele da rade ono što rade i zapadne, jer ranije ruskih agencija nije bilo uopšte u Beogradu i danas je taj odnos otprilike jednak između zapadnih i ruskih organizacija," kaže Karagaća.
Srbija je 2012. godine kao deo saradnje sa Rusijom otvorila bazu za pomoć u vanrednim situacijama kao što su elementarne nepogode, Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, a i održala nekoliko zajedničkih vojnih vežbi sa ruskom vojskom kao što je ona iz 2014. godine u Nikincima u Vojvodini. Za jesen ove godine zakazane su zajedničke srpsko-belorusko-ruske vežbe vazdušno-desantnih snaga pod nazivom Slovensko bratstvo 2016.
"Brine nas učešće naših trupa u vežbama sa ruskim trupama, jer se na tim vežbama srpska vojska obučava borbi protiv nenasilnih protesta, a suprotno od moskovske politike, CEAS podržava nenasilne proteste," ističe Jelena Milić.
Iako ovakve vojne vežbe dobijaju veliki publicitet, dok beogradski tabloidi na naslovnim stranama pišu o direktnoj ruskoj vojnoj pomoći, malo toga je materijalizovano. Nakon nekoliko meseci pregovora Srbija je uspela da u Rusiji kupi samo dva helikoptera sa osnovnim paketom opreme. Nedavni napisi u medijima govore o tome da je ovdašnjem vojnom vazduhoplovstvu ponuđeno da borbenu avijaciju obnovi neispravnim avionima tipa MIG 29 koji bi bili poklonjeni, a potom remontovani o trošku Srbije.
Karagaća kaže da je mnogo veći broj vežbi koje Srbija izvede sa zemljama u okviru Partnerstva za mir, nego što je to slučaj sa Rusijom, "koja takođe ima svoje zajedničke vežbe sa tim zemljama, ali se broj smanjio od početka sukoba u Ukrajini, " navodi Karagaća.
U međuvremenu, Srbija jača saradnju sa NATO, a poslednji veliki korak je bila ratifikacija IPAPa, odnosno individualnog akcionog plana, što je najdalji korak koji moze da učini zemlja koja nema aspiracija da postane član Alijanse.
U 2015. godini srpska vojska je učestvovala u 197 različitih projekata i aktivnosti sa NATO alijansom, a u samo 36 sa Rusijom.
Karagaća navodi i da saradnja sa Moskvom po tom pitanju ne može da se uveća jer saradnja sa zemljama iz Partnerstva za mir traje mnogo duže i broj tih zemalja je veliki. "Kao što i Rusi neće dići svoju vojnu bazu u Nišu, tako ne vidim da ta saradnja može da dobije veći obim od sadašnjeg," navodi Karagaća.
Ono što ovaj bivši vojni diplomata vidi kao propust u današnjoj zvaničnoj politici Beograda je susret ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Čepurina sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandarom Vučićem u maju ove godine. "To smo sami sebi dozvolili, da se spustimo na nivo da predsednik Vlade prima ambasadora jedne zemlje," kaže Karagaća.
Milićeva navodi da je uticaj Moskve na Beograd daleko veći i dalekosežniji. Na pitanje da li očekuje i nadalje ustupke i povlastice od strane vlade u Beogradu prema Moskvi, Milićeva je rekla da se boji da se svojom politikom otvorenih vrata prema nedemokratskim i nelegitimnim uticajima u Srbiji ovdašnja vlada zaigrala i izgubila kontrolni mehanizam tog procesa.
"Tako da sam sad već zabrinuta da li institucije države Srbije sada mogu da kontrolišu ruski nelegitiman uticaj u Srbiji i koliko su i SAD i Evropska Unija svesne svega toga," kaže Milićeva.
Zvanični Beograd će i nadalje nastaviti da balansira između Moskve i Vašingtona, jer kako kaže Karagaća tim putem se ostvaruju sitni politički poeni," a rat između SAD i Rusije sigurno neće izbiti zbog jedne Srbije," zaključuje bivši diplomata.