2015-ta je bila sve, samo ne laka godina, ocena je sa kojom počinju razgovor sagovornici Glasa Amerike:
"Moglo bi da se kaže da je ovo bila jedna annus horibilis, što bi rekli latini, strašna godina koja je počela ukrajinskom krizom, koja je posle toga nastavljena dramom oko Grčke, paralelno s time počela je da se stvara izbeglička kriza za koju znamo kakve je posledice imala, da bi se pred kraj, godina završila tim naletom, globalnim naletom terorizma," kaže spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Terorizam je, posmatrano odavde, još uvek negde daleko, u grčkoj krizi smo navijali za ohi ili nea, a sa ukrajinskom krizom Srbija je imala posrednu vezu preko predsedavanja OEBS-om. Migrantska kriza je zato uzdrmala celu Evropu, pale su teške reči, podignute ograde i zapreke, a granice zatvarane:
"Migrantska kriza je pokazala, što se Srbije tiče, da možemo da budemo i humani, da možemo da budemo i dobri, da možemo da budemo i deo Evrope. Na tome smo hteli da se dokažemo kao zemlja sa evropskim licem i zaista jesmo to uradili. Ono što je meni žao i što je meni važno to je da je Evropa pokazala svoje slabosti, da je taj temelj Evrope a to je otvaranje granica, u stvari doveden u pitanje," uističe novinarka NIN-a Vesna Mališić.
Iz ugla Srbije, analiza 2015-te zapravo počinje sa njenog kraja i može se sa sigurnošću reći da je otvaranje pregovora o poglavljima 32 i 35 ključni događaj od koga kreće novo računanje vremena na putu ka članstvu u EU:
"Mislim da je otvaranje poglavlja jedan proces. Do toga smo došli naravno ne poslednjih godina, nego smo došli poslednjih 10 ili 12 ili 15 godina. Kretali smo se mnogo sporo. I ovo jeste uspeh, ali to je po mom mišljenju jedan pužev korak," kaže Vesna Mališić.
U neposrednoj vezi sa otvaranjem pregovora je događaj sa kraja avgusta – u Briselu su Beograd i Priština potpisali četiri važna sporazuma, bez kojih bi Srbija ostala da tapka u mestu na evropskom putu:
"Ako pogledate originalni dokument poglavlja 35 na engleskom koji je saopšten u Briselu onda se tamo sve vreme govori o pregovorima Srbije i Kosova. Dakle to je već naznaka jednog proces. S vremena na vreme nam neko kaže da će se taj proces završiti nekom vrstom dokumenta o formalnoj, neformalnoj, ne znam kako će se to diplomatski formulisati, normalizaciji odnosa Srbije i Kosova," ističe Boško Jakšić.
U 2015-toj rehabilitovan je Draža Mihajlović, pao je helikopter u kome je poginulo sedam ljudi, ali još nije utvrđena odgovornost, pričalo se o državnom udaru protiv premijera, ali se kroz celu 2015-tu provlačilo pitanje medija, slobode govora i izražavanja, ukazuje Vesna Mališić:
"Imamo nešto što se ne može uhvatiti, a to je taj pritisak, to je ta stravična podela u kojoj je odredjena grupa medija, direktno sebe stavila u funkciju jedne vlasti ili jednog čoveka, i oni na neki način takodje vrše pritisak na ostale medije zato što preko njih dolazi do toga da se svi oni ljudi, pa i drugi mediji, koji bilo šta kritički kažu o vlasti i premijeru, da se oni demonizuju, da se pišu najgori tekstovi o njima."
Ocenjujući spoljnu politiku Srbije u 2015-toj, sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da je ona bila bolja od unutrašnje politike. Premijer Aleksandar Vučić je posetio Vašington, Moskvu i Peking, u Briselu i Berlinu je bio više puta, Srbija je uspešno završila svoj mandat predsedavanja OEBS-om, a uspela je i da spreči da Kosovo postane član UNESCO:
"Vezano za UNESCO mene je sekirala jedna druga stvar: Mi smo 2005. uspeli da četiri manastira na Kosovu stavimo na listu UNESCO-a. Imali smo 10 godina da to formulišemo na drugačiji način, da zaštitimo možda i neke druge spomeničke vrednosti na Kosovu. To nismo uradili. Dočekali smo odluku, odnosno zahtev Kosova za UNESCO i onda smo napravili kampanju. Bojim se da radimo mnogo kampanjski, da to nije dobro," smatra Vesna Mališić.
A u regionu je bilo sve, samo ne mirno – od drona na utakmici Srbija – Albanija i kamenovanja premijera Srbije u Srebrenici, do zatvaranja granica između Srbije i Hrvatske u jeku migrantske krize i teških reči između Srbije i Crne Gore oko NATO, kaže Boško Jakšić:
"Mislim da region i dalje odražava sve turbulencije koje su nekada nasledjene i koje u odredjenim trenucima postanu intenzivnije na nekoj od tih relacija pa se onda smire. Ali posle svih ratova koje je ovaj region prošao sve je to seizmičko smirivanje tla."
Na ekonomskom planu Srbija je izašla iz recesije i ostvarila rast od oko jedan odsto, sklopljen je aranžman sa MMF-om, započeta je izgradnja Beograda na vodi. Čini se ipak, da građani još nisu osetili nekakav boljitak u svom džepu, smatra Vesna Mališić:
"Mislim da je pre svega za ljude težak ekonomski život koji se oseća tako snažno u Srbiji da samo to ne može da vidi onaj koji ne ide medju ljude, dakle ko ne ulazi u autobuse, ko ne ide na pijace, ko ne šeta gradom. Mnogo tužnih, mnogo depresivnih, mnogo apatičnih ljudi."
Na kraju, evo šta sagovornici Glasa Amerike očekuju od 2016-te godine:
"2016-te neka nam je Bog u pomoći. Živećemo verovatno u još većem medijskom ludilu nego što smo živeli ove godine pošto je to izborna godina," kaže Vesna Mališić.
"Plašim se da 2016-ta pre svega nama ovde ali i svetu neće doneti ništa posebno dobro i da je vrlo moguće da ćemo se u nekim segmentima sa nostalgijom prisećati 2015-te," zaključuje Bošpko Jakšić.
Drugim rečima, u 2016-toj obećanja premijera Aleksandra Vučića o poboljšanju života u Srbiji biće na ozbiljnom ispitu.