Još jedan zvuk leta u Sijetlu, kada mornarički Plavi anđeli stižu u grad na kulminaciju godišnjeg festivala mora.
Tomas Zimerman, pripadnik mornaričkih "Plavih anđela" kaže da je potrebno 100 odsto potpune koncentracije da bi se letelo na udaljenosti od samo 50 centimetara sve vreme.
"45 minuta čiste koncentracije", kaže on.
Tim FA-18 Super Hornet lovaca, uključujući prvog ženskog pilota Plavih Anđela, poručnika Amandu Li, pokazuje veštine i timski rad američke mornarice I marinaca. A, tu je i važnija misija:
“Nadamo se da će svi poželeti da budu najbolja verzija sebe, da nastave da rade naporno i da rade velike stvari."
Festivalski vikend je sačinjen od nekoliko dana zadivljujućih predstava u vazduhu i na moru, a sve u gradskom okruženju, što zahteva složenu bezbednosnu koordinaciju.
Jedan od organizatora Erik Koning ističe da festival ima mnogo partnerskih organizacija.
“Lokalna policija, vatrogasci, FBI. Američka mornarica ima stroga pravila o tome kako Plavi anđeli mogu da lete."
A, tu su i trke brzih čamaca na jezeru Vašington, gde se takmiče najveći, najbrži trkaći čamci na svetu.
Vozač Kori Pibodi, objašnjava da u automobilima, tu je asfalt, i to je uglavnom pravac. "Kod nas je to voda. To je trka od 2 milje, žestoka trka od 2 milje."
Rođen u saveznoj državi Vašington, on se trka u brzom čamcu Ju-9 Bikon vodovodne firme, nazvan tako zbog oblika trupa i sponzorske kompanije.
“Ti ne bi okrenula svoj auto pri brzini od 80 kilometara na sat, a ja idem trkaćim čamcem 315 kilometara na sat, naglo skrenem levo i izlazim i radim to više puta nanovo. To je uzbuđenje koje se ne može objasniti."
Brent Hejl, koji je odrastao na jezeru gledajući trke, bio je jedan krug do kvalifikacija i postao prvi crni vozač koji se takmičio sa tzv. neograničenim hidroplanom.
“Bila je to moja početnička sezona ove godine, i stvarno sam bio uzbuđen što ću se trkati i zabavljati, ali smo razbili menjač, pa ćemo ove godine imati malu pauzu. Sledeće godine ćemo biti spremni", kaže Hejl.
Za jednu porodicu, ljubav prema trkama brzih čamaca traje decenijama.
“Znali smo sve stare vozače iz 70-ih i 80-ih, i stare klasične trkaće čamce koje vidimo ovde. Sećamo se glasnijih zvukova, većih motora. Lepo je biti zajedno i osećati se srećno. Svi su dobro raspoloženi. Tako da je to ono što predstavlja Festival mora", priseća lokalni stanovnik Džef.
Ali, za neke je to pitanje pobede.
“To znači sve i znate, nisu to samo trkaći čamci, već i ljudi koji su uključeni u to što ovaj sport čini posebnim. A, ja kao vozač, veoma sam zahvalan što sam deo toga.”
Osvajač Zlatnog kupa, vozač Džej Majkl Keli kaže da se nada da će zauvek ostati predan trkama brzih čamaca. Svakako planira da se vrati na Festival mora sledećeg leta.
