Sitilidis: “Pobeda konzervativne Nove demokratije omogućava predah grčkoj ekonomiji i političkim strukturama evrozone da se pronadje privremeno rešenje za fundamentalne strukturne probleme te grupacije u njenom sadašnjem stanju. Dobra vest iz Grčke je da na površinu nije, pre svega, izbila čvrstorukaška neokomunistička koalicija, a loša je da su neokomunistička koalicija i komunistička partija zajedno dobile oko 30 odsto glasova. Kontradikcija u Grčkoj je da većina Grka ne želi da prihvati bilo koji deo najnovijeg sporazuma o finansijskoj pomoći, ali očekuje da ostane u evrozoni na osnovu svojih kriterijuma, a ne kriterijuma takozvane trojke, tj. MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije. To su oprečni stavovi.”
Glas Amerike: Sledeći izazov Grčkoj će biti upravo uslovi sporazuma o finansijskoj pomoći?
Sitilidis: “U Briselu postoji jasan stav u pogledu najnovije verzije sporazuma sa Grčkom – naime, da on neće moći u potpunosti da bude primenjen u toj zemlji. Većina Grka je protiv sporazuma o pomoći. Zemlje evrozone koje žele da Grčka ostane u njoj, ponudiće izvestan stepen fleksibilnosti. Medjutim, ja verujem da će ta fleksibilnost biti minimalna i da će se odnositi na uslove servisiranja, odlaganja strukturnih reformi od 2014. do 2017. i na eventualno preispitivanje uslova vraćanja sredstava Evropskoj centralnoj banci. Verujem da će trojka, posebno kancelarka Merkel, zadržati čvrst stav i insistirati da Grčka sprovede u delo strukturne reforme, što se odnosi i na sporazum sa MMF-om iz 2010. Dve godine kasnije, Grčka još uvek nije sprovela reforme u pogledu privatizacije, efikasnije poreske administracije, jakih mera protiv korupcije, fleksibilnosti radne snage, itd., a bez tih reformi Grčka neće moći da se izbavi iz sadašnje krizne situacije.”
Glas Amerike: Da li će Nemačka usvojiti vanredne kredite za Grčku u svetlu dodatnih ekonomskih pritisaka u Španiji i Italiji?
Sitilidis: “U Nemačkoj je u toku debata u kojoj vodeće poslovne i političke ličnosti smatraju da je važnije pružiti pomoć Španiji i Italiji da bi se sačuvala evrozona, nego Grčkoj, čija ekonomija je marginalna i predstavlja samo dva posto ukupnog bruto društvenog proizvoda zemalja evrozone. Drugim rečima, oni smatraju da se Grčkoj može dozvoliti da napusti evrozonu da bi se zaštitile Italija i Španija, treća i četvrta ekonomija po važnosti u Evropi. Drugi opet smatraju, da bi odlazak Grčke mogao da uzrokuje domino efekat i dovede u pitanje stabilnost evra, pa i političku koheziju EU. U ovom trenutku preovladuje mišljenje da bi trebalo omogućiti Grčkoj da na uredan način napusti evrozonu, umesto da se to dogodi nekoliko godina kasnije uz daleko teže posledice.”
Glas Amerike: Sledeći izazov Grčkoj će biti upravo uslovi sporazuma o finansijskoj pomoći?
Sitilidis: “U Briselu postoji jasan stav u pogledu najnovije verzije sporazuma sa Grčkom – naime, da on neće moći u potpunosti da bude primenjen u toj zemlji. Većina Grka je protiv sporazuma o pomoći. Zemlje evrozone koje žele da Grčka ostane u njoj, ponudiće izvestan stepen fleksibilnosti. Medjutim, ja verujem da će ta fleksibilnost biti minimalna i da će se odnositi na uslove servisiranja, odlaganja strukturnih reformi od 2014. do 2017. i na eventualno preispitivanje uslova vraćanja sredstava Evropskoj centralnoj banci. Verujem da će trojka, posebno kancelarka Merkel, zadržati čvrst stav i insistirati da Grčka sprovede u delo strukturne reforme, što se odnosi i na sporazum sa MMF-om iz 2010. Dve godine kasnije, Grčka još uvek nije sprovela reforme u pogledu privatizacije, efikasnije poreske administracije, jakih mera protiv korupcije, fleksibilnosti radne snage, itd., a bez tih reformi Grčka neće moći da se izbavi iz sadašnje krizne situacije.”
Glas Amerike: Da li će Nemačka usvojiti vanredne kredite za Grčku u svetlu dodatnih ekonomskih pritisaka u Španiji i Italiji?
Sitilidis: “U Nemačkoj je u toku debata u kojoj vodeće poslovne i političke ličnosti smatraju da je važnije pružiti pomoć Španiji i Italiji da bi se sačuvala evrozona, nego Grčkoj, čija ekonomija je marginalna i predstavlja samo dva posto ukupnog bruto društvenog proizvoda zemalja evrozone. Drugim rečima, oni smatraju da se Grčkoj može dozvoliti da napusti evrozonu da bi se zaštitile Italija i Španija, treća i četvrta ekonomija po važnosti u Evropi. Drugi opet smatraju, da bi odlazak Grčke mogao da uzrokuje domino efekat i dovede u pitanje stabilnost evra, pa i političku koheziju EU. U ovom trenutku preovladuje mišljenje da bi trebalo omogućiti Grčkoj da na uredan način napusti evrozonu, umesto da se to dogodi nekoliko godina kasnije uz daleko teže posledice.”