Sa saradnikom Centra Vudro Vilson, Džonom Sitilidisem razgovarali smo o daljem toku borbe protiv al-Kaide i odnosima SAD i Pakistana nakon smrti Osame bin Ladena.
Sitilidis: “Al-Kaida već godinama slabi kao rezultat vojnih nastojanja američkih snaga u Avganistanu, Pakistanu i drugim delovima sveta. Ubistvo bin Ladena nije smrtonosan udarac za al-Kaidu, ali njegova smrt svakako daje na znanje ostalim terorističkim liderima da nigde nisu sigurni, uključujući i Ajmana al-Zavahirija, koji je sada naš neprijatlej broj jedan, kao vodeća ličnost Al-Kaide. Problem sa kojim smo suočeni jeste da imamo jednu terorističku mrežu koja operiše kao kult smrti i koja koristi religiju da bi podsticala nasilje. Al-Kaida je stoga izgbila dosta od svoje popularnosti zbog napada u muslimanskim zemljama, a ne samo hrišćanskim, kao što su Jordan, Indonezija, Irak itd. Statistika pokazuje da su od oko 15 hiljada osoba koje je Al-Kaida ubila, skoro devet hiljada muslimani. Mislim da je muslimanskom svetu jasno da Al-Kaida nije nikakav primer za liderstvo, upravu, ili način života.“
Glas Amerike: Kakav je uticaj Al Kaide u muslimanskim zemljama zahvaćenim nemirima, odnosno „arapskim prolećem“?
Sitilidis: „Da li će ’arapsko proleće’ doneti više sekularna i demokratska društva ostaje da se vidi, kao i koliki
će uticaj Al-Kaide u njima biti. Drugim rečima, SAD i Zapad treba da ohrabre što intenzivnije reforme prvo u zemljama sa kojima imamo tesne istorijske veze, a zatim i u svim drugim, što će biti merilo uspeha ’arapskog proleća’, posebno ako padnu ostali autokratiski režimi, a iznad svega ako dodje do odbacivanja Al-Kaide i njene ideologije. SAD bi trebalo da obezbede pomoć trećem talasu, ne vojnoj diktaturi ili pro-islamskoj upravi, već mladoj i novoj generaciji, koja je stvarno posvećena reformama, progresu, saradnji sa Zapadom i prihvatanju zapadnih vredosti.“
Glas Amerike: S obzirom na probleme u Pakistanu i Avganistanu, kakva bi trebalo da bude naša nova strategija prema tim zemljama?
Sitilidis: „U narednom periodu, narednih meseci i godina, bićemo suočeni sa intenzivnom debatom u Vašingtonu o Pakistanu i njegovoj ulozi u slučaju Bin Ladena, odnosno preispitivanju odnosa izmedju Pakistana i SAD. Bin Laden je, kao što se sada zna, proveo poslednjih šest godina u blizini glavnog grada Islamabada i u blizini vojne obaveštaje agencije i vojne akademije i teško je poverovati da pakistanski zvaničnici nisu znali lokaciju njegovog boravka. Ipak, u očima mnogih Amerikacna bin Laden je bio primarna meta koja je sada uklonjena i mnogi sada imaju razlog da opravdaju naše skoro desetogodišnje vojno delovanje u Avganistanu i selektivne vojne aktivnosti u Pakistanu. Analiza američko-pakistanskih odnosa bi mogla da pokaže da su interesi SAD i te zemlje oprečni, mada s druge strane mi ne želimo da se ekstremni islamisti dokopaju pakistanskog nuklearnog oružja i ugroze regionalnu stabilnost i zbog toga smo u ćorsokaku. Vašington će ipak morati da stavi do znanja Islamabadu da će ubuduće očekivati iskreniju i delotvorniju saradnju u borbi protiv terorizma.“
