Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je tokom pretresa pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa o američkom povlačenju iz Avganistana da je aktuelni predsednik Džozef Bajden, preuzimanjem mandata nasledio sporazum koji je njegov prethodnik postigao sa talibanima.
"Kao deo tog sporazuma, prethodna administracija insistirala je da avganistanske vlasti oslobode 5.000 talibanskih zarobljenika - uključujući i neke vrhovne ratne zapovednike. Smanjila je naše vojno prisustvo u Avganistanu na 2.500 vojnika. Zauzvrat, talibani su pristali da prekinu napade na američke i partnerske snage i da se uzdrže od pretnji većim gradovima Avganistana", ukazao je Blinken u uvodnom obraćanju.
Blinken je rekao da su nakon postizanja sporazuma talibani nastavili svoj, kako se izrazio, marš ka udaljenim kontrolnim punktovima, selima i okruzima, kao i putevima koji povezuju gradove.
"Do januara 2021. talibani su ostvarili svoj najjači vojni položaj od 11. septembra 2001. Da Bajden nije ispunio obavezu svog prethodnika, napadi na naše snage i na naše saveznike bi se nastavili i započeli bi talibanski napadi širom zemlje na velike gradove Avganistana", rekao je Blinken.
Prema njegovim rečina, ni najpesimističnije procene situacije na terenu nisu ukazivale slom avganistanskih snaga dok su američki vojnici i dalje bili prisutni u toj zemlji.
„Kao što je general Mili, komandant Združenih snaga američke vojske rekao, ništa što smo videli nije ukazivalo na kolaps tamošnjih vlasti za 11 dana. Bez obzira na to, planirali smo i uvežbali širok spektar reagovanja na nepredviđene situacije. Zbog toga smo uspeli da evakuišemo ambasadu i premestimo preostalo osoblje na aerodrom u roku od 48 sati. Vojska, koju je stavio u pripravnost predsednik Bajden, uspela je da obezbedi aerodrom i započne evakuaciju u roku od 72 sata", rekao je Blinken tokom pretresa.
Američki državni sekretar istakao je i da administracija predsednika Bajdena nastavlja nastojanja kako bi pomogla američkim građanima koji žele da napuste Avganistan.
"Sa njima smo u stalnom kontaktu - svakom je dodeljen tim koji nudi konkretne smernice i instrukcije. Pojedini sa kojima smo bili u kontaktu odbili su da budu na prvim letovima zbog zdravstvenih problema koji su ih onemogućili u putovanju. Nastavićemo da pomažemo svakom Amerikancu koji želi da napusti zemlju, kao i Avganistancima prema kojima imamo posebnu obavezu. Kao što smo učinili i u slučaju sa drugim zemljama u koje smo evakusali ambasadu i stotine i hiljade američkih građana", ukazao je Entoni Blinken tokom pretresa.
Državni sekretar je rekao i da je američka administracija nasledila rok, ali ne i plan, misleći na vremenski rok do 1. maja tekuće godine, za povlačenje američkih trupa iz Avganistana - koji je nova američka administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom produžila do 31. avgusta.
Blinken bi u utorak trebalo da se pojavi pred Odborom za međunarodne odnose Senata.
Najviše rangirani američki diplomata suočio se sa pitanjima o tome zašto SAD nisu ranije počele da evakuišu američke građane, posebno zbog toga što je predsednik Džozef Bajden u aprilu objavio nameru da primeni sporazum sa talibanima koji je postigla bivša američka administracija predvođena Donaldom Trampom – i povuče američke snage.
Republikanski članovi Kongresa i pojedine demokrate kritikovali su američkog predsednika Bajdena su njegove postupke prilikom povlačenja vojnih trupa, američkih državljana i hiljada građana Avganistana koje su američke snage angažovale kao prevodioce i savetnike.
Deo članova Kongresa kritkovao je i način prikupljanja obaveštajnih podataka jer nije bilo predviđeno brzo napredovanje talibana i kolaps avganistanske vlade - pri čemu je predsednik Ašraf Gani napustio zemlju i dobio politički azil u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Kritike su posebno bile izražene nakon pogibije trinaest američkih vojnika u samoubilačkom napadu na aerodromu u Kabulu u danima povlačenja. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država-Horasan, avganistanska podružnica terorističke grupe koja djeluje na Bliskom istoku.
Ankete američkih glasača pokazuju da Bajden ima široku podršku građana za odluku o okončavanju, kako ga je označio, večnog rata u Avganistanu, ali ne i za način na koji se povlačenje odvijalo.
Intervencija u Avganistanu započeta je tokom administracije Džordža Buša Mlađeg 2001. kao obračun sa terorističkom grupom Al-Kaida koja je organizovala i sprovela terorističke napade na teritoriji SAD 11. septembra 2001.Skoro 3.000 ljudi poginulo je u SAD u napadima otetim američkim putničkim avionima.
Predsednik Bajden je povlačenje označio izuzetnim uspehom – braneći odluku o okončanju američkog rata u Avganistanu, rekavši da neće preneti odgovornost za upravljanje američkim vojnim angažmanima na petog američkog predsednika.
