Bela kuća je u četvrtak objavila prvu nacionalnu strategiju koja ima za cilj suzbijanje antisemitizma usred porasta nasilja nad pripadnicima jevrejske zajednice i antisemitskih uverenja među Amerikancima.
Istaknute američke verske grupe su ocenile da će strategija Bijele kuće umiriti kritičare koji su zabrinuti povodom mogućnosti da kritika izraelske države pomeša sa antisemitizmom. Bela kuća je to učinila tako što strategiju nije zasnovala samo na definiciji koju je koristila Međunarodna alijansa za sećanje na holokaust (IHRA). Iako ta definicija antisemitizma ne pominje Izrael, mnogi od navedenih primera antisemitizma pominju.
"U suštini, antisemitizam nas deli, narušava naše poverenje u vladu, institucije i jedne u druge", rekao je suprug potpredsednice SAD Daglas Emhof na predstavljanju strategije. "To ugrožava našu demokratiju, istovremeno podriva naše američke vrednosti slobode, zajednice i pristojnosti. Antisemitizam donosi pojednostavljene, lažne i opasne priče koje su dovele do toga da ekstremisti počine smrtonosno nasilje nad Jevrejima".
Emhof, koji je Jevrejin, opisao je uznemirujuće incidente u Americi, kao što su učenici koji su pronalazili kukaste krstove nacrtane na svojim stolovima i roditelje male dece koji su vređani na putu za školu. U 2022. godini, prema Ligi protiv klevete (ADL), bilo je skoro 3.700 antisemitskih incidenata širom Sjedinjenih Država. Više od jedne trećine tih incidenata uključivalo je vandalizam ili napad.
Bela kuća je saopštila da 63 odsto prijavljenih verski motivisanih zločina iz mržnje pogađa pripadnike jevrejske zajednice — iako Jevreji čine samo 2,4 odsto stanovništva nacije. Sve u svemu, Jevreji su meta u četiri odsto svih prijavljenih zločina iz mržnje u Sjedinjenim Državama, prema Federalnom istražnom birou (FBI).
ADL, koji je pomogao Beloj kući da oblikuje novu strategiju, izvestio je ranije ove godine da 85 odsto Amerikanaca veruje u bar jedan antijevrejski narativ – što je skok sa 61 odsto u 2019.
Globalne implikacije
Antisemitizam takođe ima globalne implikacije, rekla je američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild, hvaleći strategiju.
"Strategija ponovo potvrđuje posvećenost Sjedinjenih Država globalnoj borbi protiv antisemitizma, koji uključuje i napore da se država Izrael delegitimiše ili izoluje u UN", rekla je ona u saopštenju.
Plan, koji uključuju povećanje svesti i razumevanja antisemitizma i zašto je to važno; poboljšanje bezbednosti jevrejskih zajednica; poništavanje normalizacije antisemitizma; i izgradnju solidarnosti među zajednicama, dobio je podršku istaknutih američkih jevrejskih i muslimanskih grupa.
"Pozdravljamo posvećenost predsednika Bajdena da se suoči sa pretnjom antisemitizma, opasnog i sveprisutnog oblika netrpeljivosti koji je postao još rašireniji poslednjih godina, uglavnom zbog rasta ekstremističkih, krajnje desnih političkih lidera", rekao je Edvard Ahmed Mičel, zamenik direktora Saveta za američko-islamske odnose, navodi se u saopštenju.
On u svojoj izjavi nastavlja: "Takođe se radujemo objavljivanju strateških planova Bele kuće za suočavanje sa drugim oblicima netrpeljivosti, uključujući islamofobiju. Takođe cenimo upotrebu jezika od strane Bele kuće koji jasno stavlja do znanja da ove nacionalne strategije ne bi trebalo da se koriste za druga kršenja ustavne garancije slobode govora ili da spajaju netrpeljivost sa aktivizmom za ljudska prava, uključujući zalaganje za slobodu Palestine i ljudska prava".
T'ruah, jevrejska organizacija za ljudska prava koja je takođe radila sa Belom kućom, pohvalila je odluku Bele kuće da ne usvoji radnu definiciju antisemitizma IHRA kao svoju jedinu definiciju.
Šira borba
"Drago nam je što vidimo da administracija ozbiljno shvata pretnju antisemitizma i pozdravljamo najavu nacionalnog plana koji borbu protiv antisemitizma smešta u širu borbu protiv belog nacionalizma, nasilnog ekstremizma, rastućeg autoritarizma i mržnje u svim njenim oblicima", rekla je rabin Džil Džejkobs, vođa organizacije, u saopštenju.
"Administracija je donela ispravnu odluku time što nije kodifikovala definiciju antisemitizma, što bi samo otežalo prepoznavanje i reagovanje na antisemitske napade u kontekstu, i što bi otvorilo vrata kršenju prava iz Prvog amandmana", navodi ona u saopštenju, dodajući: "Pred nama je dug put i radujemo se nastavku saradnje sa Belom kućom na zaustavljanju antisemitizma i drugih oblika netrpeljivosti".
Emhof je rekao da je njegovu porodičnu istoriju oblikovao antisemitizam. Njegovi pradeda i prababa su, kako je rekao, izbegli od progona u današnjoj Poljskoj, negde na prelazu iz 20. veka. Pobegli su u Sjedinjene Države, gde je 120 godina kasnije njihov praunuk postao prvi jevrejski supružnik predsednika ili potpredsednika SAD.
"Ne smemo da zaboravimo radost koja proizilazi iz slavljenja naše vere, slavljenja naše kulture i slavljenja našeg doprinosa ovoj velikoj naciji", rekao je on. "Postoji više što nas spaja nego što nas razdvaja".
