Posle više od pola veka, poslednji Boing 747 izašao je u utorak iz fabrike u državi Vašington.
Džambo džet 747 preuzeo je brojne uloge — teretni avion, komercijalni avion koji može da preveze skoro 500 putnika i predsednički avion Er fors 1 — otkako je debitovao 1969. Bio je to najveći komercijalni avion na svetu i prvi na dva nivoa, a i dalje se nadvišuje većinu drugih aviona.
Dizajn aviona je uključivao drugu palubu koja se proteže od kokpita pozadi preko prve trećine aviona, dajući mu prepoznatljivu grbu koja je učinila avion odmah prepoznatljivim i inspirisala nadimak - Kit. U elegantnijoj varijanti, 747 je postao poznat kao Kraljica neba.
Više od 50.000 zaposlenih u Boeingu je trebalo manje od 16 meseci da proizvedu prvž 747. Kompanija je od onda kompletirala završila još 1.573 komada.
Ali u proteklih 15-ak godina, Boeing i njegov evropski rival Erbas izbacili su nove širokotrupne avione sa dva motora umesto četiri, koliko ih ima 747. Štedljiviji su i isplativiji.
Delta je bila poslednja američka avio-kompanija koja je koristila 747 za putničke letove, koji su okončani 2017. godine, iako neki drugi međunarodni prevoznici nastavljaju da lete njima, uključujući nemačku avio-kompaniju Lufthanza.
Krajnji kupac je prevoznik tereta Atlas er, koji je početkom ove godine naručio četiri teretnjaka 747-8. Poslednji je trebalo da izađe iz velike Boingove fabrike u Everetu u Vašingtonu u utorak uveče.
Boingovi koreni su u oblasti Sijetla, a ima fabrike u državi Vašington i Južnoj Karolini. Kompanija je u maju najavila da će preseliti svoje sedište iz Čikaga u Arlington u Virdžiniji.
Preseljenje u oblast Vašingtona DC približava njene rukovodioce ključnim zvaničnicima federalne vlade i Federalnoj upravi za avijaciju, koja sertifikuje putničke i teretne avione Boing.
Boingov odnos sa FAA je zategnut od smrtonosnih nesreća njegovog najprodavanijeg aviona, 737 Mak, 2018. i 2019. FAA je trebalo skoro dve godine — daleko duže nego što je Boing očekivao — da odobri promene dizajna i dozvoli da se avion vrati nazad u vazduh.
