Poverenje javnosti u američku vladu, pravosuđe i vojsku naglo je opalo, čime su se SAD stavile iza većine drugih zemalja Grupe sedam (G7), pokazuje nova Galupova analiza.
Otprilike 68 odsto Amerikanaca nema poverenja u svoju vladu.
Poverenje u pravosuđe je na niskih 42 odsto.
Čak je i američka vojska, tradicionalno popularna institucija, doživela pad poverenja javnosti, sa 90 odsto u 2021. na 81 odsto prošle godine.
G7 čine vodeće industrijske zemlje: Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.
Među članicama G7, Nemačka je pokazala najniži nivo poverenja javnosti u svoju vojsku, sa skoro 60 odsto onih koji su izrazili nedostatak poverenja.
Čini se da je američka javnost podeljena po pitanju vojnog budžeta, iako Sjedinjene Države troše više na svoju vojsku nego sve druge zemlje G7 zajedno.
Otprilike 35 odsto smatra da je potrošnja previsoka, 29 odsto veruje da je preniska, a 33 odsto smatra da je to pravi iznos.
"Ne postoji krunski pokazatelj koji sve to objašnjava", rekao je za Glas Amerike Benedikt Vigers, analitičar Galupa. "Ovi podaci se su deo šireg trenda među Amerikancima koji se proteže čak i izvan poverenja ljudi u političke institucije".
Eksperti povezuju poverenje javnosti u institucije vlasti sa kvalitetom pružanja javnih usluga, efikasnim merama protiv korupcije i zloupotrebe položaja i napretkom u rešavanju nejednakosti prihoda i bogatstva.
"Efikasnost javnih institucija zavisi od poverenja koje im građani i preduzeća daju", navela je Svetska banka u prošlogodišnjem izveštaju.
Poverenje javnosti u američke institucije opada i van državnih organa.
Poverenje u crkve i organizovanu religiju stalno opada, sa rekordnih 30 odsto Amerikanaca koji su prošle godine izrazilo "veoma malo" poverenja – što je najveći takav broj otkako je Galup počeo da prati ovo pitanje 1973.
Erozija poverenja takođe utiče na medije, pri čemu preko 40 odsto Amerikanaca govori o veoma malom poverenju, posebno prema novinama i televiziji.
