Linkovi

Dezinformacije iz inostranstva podižu strahovanja od nasilja u SAD


Arhiva - Reklame na Fejsbuku povezane sa ruskim naporima za uticaj na politički proces američkih izbora, sa ciljem podizanja tenzija i produbljivanja društvenih sporova, na fotografiji koju je 1. novembra 2017. objavio Komitet za obaveštajni rad Predstavničkog doma SAD.
Arhiva - Reklame na Fejsbuku povezane sa ruskim naporima za uticaj na politički proces američkih izbora, sa ciljem podizanja tenzija i produbljivanja društvenih sporova, na fotografiji koju je 1. novembra 2017. objavio Komitet za obaveštajni rad Predstavničkog doma SAD.

Stalni napori stranih obaveštajnih službi i globalnih terorističkih organizacija da u Sjedinjenim Državama plasiraju dezinformacije čini se da daju rezultate, što stvara nova strahovanja od terorističkog napada u narednim nedeljama, rekao je visoki zvaničnik unutrašnje bezbednosti.

Upozorenje, iako je u velikoj meri u skladu sa najnovijim antiterorističkim biltenom Sekretarijata za unutrašnju bezbednost (DHS) objavljenim u novembru, dolazi dok se zemlja priprema za božićne praznike i proslavu Nove godine, zajedno sa godišnjicom napada na američki Kapitol 6. januara .

"Pretnja je nestabilnija", rekao je Džon Koen, najviši zvaničnik u DHS-ovoj kancelariji za obaveštajne poslove i analize, na virtuelnom forumu u sredu.

"Napravili smo napredak. Nastavljamo da napredujemo iz dana u dan", dodao je Koen. "Ali još uvek ima puta pred nama".

Novembarski antiteroristički bilten upozorio je da se SAD suočavaju sa "značajnom pretnjom" od domaćih ekstremista do kraja 2021. i da se to produžava do početka 2022.

Ali Koen je na forumu, čiji je domaćin Univerzitetski program za ekstremizam Džordž Vašington, rekao da su rizici postali nepredvidivi zbog "značajnog nivoa aktivnosti stranih obaveštajnih organizacija", od kojih mnoge dobijaju na snazi neprestanim kampanjama dezinformacija koje je opisao kao uporne i visoko sofisticirane.

"Ono što okruženje čini nestabilnijim, iz moje perspektive, jeste to što narativi koje promovišu ovi akteri pretnji brzo pronalaze put u mejnstrim medijski ekosistem gde ih pojačavaju javne ličnosti, u medijima, u vladi", rekao je.

"Njihov cilj može biti politički ili zasnovan na rejtingu", rekao je Koen. "Ali u trenutnom okruženju pretnji, što se ovi narativi šire i šire, veća je verovatnoća da će ih pojedinac iskoristiti kao opravdanje za nasilje".

Ostala upozorenja

Ovo nije prvi put da Koen upozorava na opasnost od dezinformacija stranih obaveštajnih službi i terorističkih grupa, niti je usamljen u toj zabrinutosti.

Sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas upozorio je u utorak na "ozbiljne i značajne" posledice širenja dezinformacija.

"Lažni narativi predstavljaju pretnju našoj bezbednosti", rekao je Majorkas tokom Blumbergovog tehnološkog foruma. "Potrebno nam je da se naši lideri pojačaju i bore protiv toga, jer su reči lidera veoma važne. Oni mogu biti veoma uticajni u javnom diskursu".

Bivši obaveštajni zvaničnici i analitičari rekli su za Glas Amerike da je osnova za najnovije destabilizacione napore postavljena pre izbora 2020. godine, pri čemu je Rusija posebno pronašla načine da približi stabilne trgovce uticajem američkoj publici na krajnjoj desnici i krajnjoj levici.

Taj napor Teherana usledio je nakon kampanje koja je preko elektronske pošte pokrenuta neposredno uoči izbora u SAD 2020. sa ciljem da zastraši američke birače.

A još u martu 2020. visoki zvaničnici Stejt departmenta saopštili su da Rusija, Kina i Iran pronalaze načine da pojačaju međusobne kampanje dezinformacija u vezi sa poreklom i širenjem Kovida 19.

Prema američkim zvaničnicima i analitičarima, ove vrste napora su samo nastavile da dobijaju na popularnosti, sa raznim protivnicima koji su se fokusirali na korišćenje mnogih od istih problema da bi dosegli i eventualno uticali na ugrožene Amerikance.

"Prvi deo je da li možete da okupite publiku da uradi nešto užasno ili promeni glasanje ili nešto slično, što je trajna vrsta kampanje", rekao je za Glas Amerike Klint Vots, viši saradnik Instituta za spoljnu politiku.

Vots, bivši specijalni agent FBI, rekao je da je drugi deo ovih operacija uticaja potencijalno još opasniji.

"To je akutni scenario, što znači da se nalozi (na društvenim mrežama), prikriveni, koji izgledaju i pričaju kao Amerikanci, ubacuju u prostore gde znaju da postoje ljudi koji su skloni nasilju", rekao je on. "To je igra brojeva... Ubacite ideju i ukoliko vam je publika velika - što vam je publika veća, veća je šansa da će neko od njih to shvatiti i pokrenuti je".

Najbolja odbrana: informisani građani

Najviši zvaničnici američkih bezbednosnih službi izrazili su zabrinutost, iako je prošlog marta direktor FBI Kristofer Rej rekao da napori Biroa mogu učiniti samo toliko koliko čine.

"Na kraju krajeva, nijedna istraga FBI sama po sebi ne može dovoljno da izoluje našu zemlju od ove pretnje", rekao je tada Rej. "Naša najbolja odbrana je dobro obaveštena javnost".

Bez obzira na to, Koen, viši obaveštajni zvaničnik u Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost, rekao je u sredu da je teško pomagati američkoj javnsti da vidi kroz neke od ovih operacija uticaja.

"Pokušaj da se obrazuje javnost da, u zavisnosti od toga gde dobijaju informacije, mogu biti na meti dezinformacija, to je najveći izazov sa kojim se trenutno suočavamo", rekao je Koen. "Taj podskup naše populacije, oni neće verovati šta im vlada govori".

XS
SM
MD
LG