Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern pozvala je predsednika Sjedinjenih Država Džoa Bajdena da se više angažuje sa državama pacifičkih ostrva usred usaglašenog nastojanja Kine da poveća svoj uticaj u regionu, kada se u utorak sastala sa američkim liderom u Beloj kući.
"Ohrabrićemo Sjedinjene Države da zaista nastave i ojačaju angažman u našem regionu, uključujući ekonomski angažman, koji je zaista kritičan za naš region", rekla je Ardern.
Bajden je ponovio da njegova administracija teži partnerstvu sa zemljama u regionu.
"Imamo još posla na tim pacifičkim ostrvima", rekao je on.
Sastanak Bajden-Ardern usledio je posle niza angažmana administracije sa indo-pacifičkim zemljama u maju, počevši od vašingtonskog samita sa liderima Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN), Bajdenove posete saveznicima Južnoj Koreji i Japanu prošle nedelje, kao i samita u Tokiju lidera Kvadrilaterale, neformalne grupe SAD, Japana, Indije i Australije.
Pacifička ostrva uključuju Papua Novu Gvineju, američki savez Severnih Marijanskih ostrva, Savezne Države Mikronezije, Fidži, Francusku Polineziju, Kiribate, Maršalska ostrva, Nauru, Novu Kaledoniju, Novi Zeland, Palau, Solomonova Ostrva, Tongo, Tuvalu, Vanuatu, i Valis i Futuna.
Otkako je kineski predsednik Ši Đinping preuzeo dužnost 2013. godine, Peking je značajno pojačao učešće u regionu Pacifičkih ostrva, fokusirajući se na širenje ekonomskih veza i povećanje svog otiska u oblasti diplomatije i bezbednosti. Prema izveštaju američke vlade iz 2018, Kina je glavni igrač u regionu, daleko ispred Sjedinjenih Država u većini oblasti, uključujući trgovinu, investicije, razvojnu pomoć i turizam.
Bajdenova administracija se "igra sustizanja", rekao je Patrik Kronin, predsedavajući za bezbednost Azije i Pacifika na Institutu Hadson.
"Tokom godina smo se veoma oslanjali na Australiju, na primer, za njihov razvoj, angažovanje sa pacifičkim ostrvima", rekao je Kronin za Glas Amerike. "Jasno je da to nije dovoljno".
U februaru je Entoni Blinken otišao na Fidži, što je prva takva poseta američkog državnog sekretara u poslednjih 36 godina — i obećao novu eru regionalnog fokusa i angažovanja SAD.
Kinesko prisustvo
Novi Zeland je izrazio zabrinutost zbog kineskog prisustva u Indo-pacifičkom regionu nakon bezbednosnog sporazuma Pekinga sa Solomonovim Ostrvima. Pakt, potpisan u aprilu, omogućio bi Kini da šalje brodove u posetu "vrši logističku zamenu i ima (pravo na) zaustavljanje i prelaz na Solomonovim ostrvima“.
U međuvremenu, u subotu je Peking potpisao bilateralni sporazum sa Samoom koji obećava "veću saradnju". Dogovor uključuje sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji, sertifikat o međusobnom otvaranju centar za umetnost i kulturu i Parka prijateljstva Samoae i Kine, kao i razmenu pisama za policijsku laboratoriju za otiske prstiju, navodi se u saopštenju vlade Samoa.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji bio je u diplomatskom obilasku 10 zemalja, zalažući se za sveobuhvatni regionalni bezbednosni pakt koji bi omogućio Pekingu da proširi političke veze, poveća pomorsku saradnju i dobije veći pristup prirodnim resursima u zamenu za milione dolara finansijske pomoći i sklapanju u perskeptivi sporazuma o slobodnoj trgovini koji otvara pristup kineskom tržištu od 1,4 milijarde ljudi.
Do sada su napori Kine odbijeni. Ranije ove nedelje, lideri pacifičkih ostrva rekli su da ne mogu da pristanu na "zajedničku razvojnu viziju" koju je predložio Peking.
Deset pacifičkih ostrvskih država zabrinuto je zbog "suštine komunikea i nedostatka konsenzusa oko procesa kojim ga je Kina sledila", rekla je Ana Pouls, viši predavač u Centru za studije odbrane i bezbednosti na Univerzitetu Mesi na Novom Zelandu. .
Iako će Kina verovatno udvostručiti svoje bilateralne odnose na Pacifiku, takođe je spremna da nastavi sa ovim novim multilateralnim pristupom, rekla je Pouls za Glas Amerike.
Na svom sastanku, Bajden i Ardern "nisu ulazili u konkretne detalje o naporima drugih zemalja", rekao je visoki zvaničnik administracije Glasu Amerike na pitanje da li su SAD zabrinute zbog kineske inicijative.
"Razgovarali su o važnosti zajedničkog rada na predstavljanju afirmativne vizije za region, kao i o učvršćivanju tradicionalnih oblasti saradnje i izgradnji novih", rekao je zvaničnik.
Indo-pacifički ekonomski okvir
Ardern je izrazila podršku Indo-pacifičkom ekonomskom okviru (IPEF), nazvavši ga "značajnom šansom za izgradnju ekonomske otpornosti našeg regiona", ali je nagovestila da će Novi Zeland nastaviti da se zalaže da se SAD pridruže Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu za Trans-pacifičko partnerstvo (CPTPP).
IPEF je vodeći američki napor da se indo-pacifičke nacije ponovo uključe u trgovinu više od pet godina nakon što se Trampova administracija povukla iz regionalnog sveobuhvatnog trgovinskog pakta, Trans-pacifičkog partnerstva ili TPP. Nakon odlaska Vašingtona, TPP je na kraju postao CPTPP — blok od 11 zemalja koji sada čini jednu od najvećih zona slobodne trgovine na svetu.
Trinaest zemalja, uključujući pacifičke ostrvske nacije Novi Zeland i Fidži, potpisale su se kao "članovi osnivači" IPEF-a, okvira standarda i normi za olakšavanje trgovine koje je Bajden pokrenuo dok je bio u Tokiju.
IPEF nije sporazum o slobodnoj trgovini koji treba da bude usvojen u Kongresu, gde sada postoji mali politički apetit za otvaranje američkih tržišta zbog protekcionističke zabrinutosti za američke radnike.
Bez ovlašćenja za promociju trgovine koje je dao Kongres, administraciji nedostaje kredibilitet u regionu, rekla je Suzan Aronson, profesorka na Eliott školi međunarodnih poslova na Univerzitetu Džordž Vašington.
Međutim, kineski "nedostatak poštovanja vladavine prava prema sopstvenim građanima" i prema postojećim ugovorima u lancu snabdevanja tokom pandemije bio je "toliko dramatičan" da je naveo zemlje da preispitaju svoje odnose, rekla je ona.
"To je ogromna prilika za Sjedinjene Države", rekla je ona za Glas Amerike, dodajući da je IPEF "kreativan način da se pokuša da se dođe do ovih pitanja".
Reforma zakona o oružju
Tokom njihovog sastanka, Bajden, koji se upravo vratio iz grada Juvaldea u Teksasu, gde je 18-godišnji muškarac ubio 19 dece i dvoje nastavnika, pohvalio je vođstvo Ardernove u suzbijanju ekstremizma i nasilja oružjem na Novom Zelandu.
"Potrebno nam je vaše vođstvo", rekao je.
U 2019. godini, manje od mesec dana nakon što je naoružani napadač bele rase ubio 51 muslimanskog vernika u dve džamije u Krajstčerču, novozelandski zakonodavci su velikom većinom glasali za zabranu militarističkog poluautomatskog oružja i usvojili program otkupa.
"Naše iskustvo, naravno, u tom pogledu je naše, ali ako postoji nešto što možemo da podelimo, a što bi bilo od bilo kakve vrednosti, mi smo tu da to podelimo", rekla je Ardern.
Prema neprofitnoj grupi Arhiva oružanog nasilja (Gun Violence Archive), pucnjava u školi u Juvaldeu je 213. masovna pucnjava u kojoj su četiri ili više ljudi u SAD 2022. godine.
"Postoji izraz jednog irskog pesnika koji kaže: 'Preduga patnja čini kamen u srcu.' Pa, ima strašno mnogo patnje", rekao je Bajden Ardernovoj. "Nažalost, bio sam na više mesta masovnih pucnjava nego, mislim, bilo koji predsednik u američkoj istoriji".
Čak i dok Amerikanci sa obe strane političkog spektra zahtevaju akciju u svetlu najnovijeg nasilja, zakon o kontroli oružja je decenijama ostao u mrtvoj tački, a republikanci u Senatu blokiraju čak i mere koje dobijaju široku podršku javnosti, kao što su univerzalne provere pozadine za kupce oružja.
