Izbacivanje republikanke Liz Čejni sa njenog rukovodećeg mesta u Predstavničkom domu moglo bi postati plodno tle za nastanak alternativne stranke, smatra politikolog Bernard Tamas.
"Rekao bih da je u osnovi sazrelo vreme za izazov treće strane, i, uglavnom, razlog za to je nivo polarizacije u američkoj politici, posebno u pokretu s desne strane Republikanske stranke", kaže Tamas, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Valdosta u Džordžiji i autor knjige Propast i preporod američkih trećih stranaka.
Ali čak i ako bi se pojavila treća stranka, kaže Tamas, istorija američke politike navodi na zaključak da bi ona mogla biti kratkog veka i da bi uživala ograničen uspeh na izborima.
Republikanci u Predstavničkom domu smenili su Čejni iz Vajominga sa pozicije predsednice konferencije nakon što se ona javno sukobila sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, odbacujući njegove neutemeljene tvrdnje o široko raširenoj prevari na predsedničkim izborima u novembru 2020, koje je izgubio od demokrate Džoa Bajdena.
"Ako pogledate dve stranke trenutno, demokrate rade mnogo više na način da ih opozicija nekako integriše. To je vrlo velika mrežna strategija", kaže Tamas. "Ali republikanci se sve više kreću ka izbacivanju umerenih i izbacivanju svakoga ko izazove bivšeg predsednika Trampa".
A te okolnosti su, kaže on, istorijski u skladu sa drugim vremenima kada su se u Sjedinjenim Državama pojavljivale treće stranke.
Nezavisni ometači
Populistička stranka, koja se zalagala za siromašne poljoprivrednike, pojavila se 1890-ih, a nestala je do 1900. Međutim, tokom svog kratkog vremena, predstavljala je pretnju demokratama - dovoljnu da ta stranka na kraju usvoji neke od ideala Populističke stranke.
1912. godine, naprednije krilo Republikanske stranke, predvođeno bivšim predsednikom Tedijem Ruseveltom, izdvojilo se od Republikanske stranke i formiralo Naprednu stranku. Ruzvelt je dalje osvojio veći udeo u popularnim glasovima od Vilijama Tafta, republikanskog kandidata, ali su obojica izgubili od demokrate Vudroa Vilsona. Iako je podela nanela štetu republikancima na izborima, taj potez je na kraju više gurnuo Republikansku stranku ka centru.
Strah od podele glasova može delovati protiv nezavisnih kandidata, što pomaže dvema glavnim strankama da zadrže svoju dominaciju u politici.
"Kada birač uđe u glasačku kabinu, on mora da se presabere i možda će mu se više dopasti neko za koga ne misli da će pobediti, a nema smisla da baca svoj glas", kaže Aleksandar Koen, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu Klarkson u Njujorku. "I ljudi koji doniraju novac za kampanje, ljudi koji deluju u politici, oni zauzvrat prepoznaju da je to obrazac i zato vrlo retko bacaju podršku na kandidaturu treće stranke, jer to neće uspeti".
Dvopartizam duboko ukorenjen
Koen kaže da je teško preći sa dvostranačkog sistema bez suštinske promene strukture vlasti, kao i pravila za kampanje i finansiranje kampanja.
"U Americi su dve stranke potrošile puno vremena i energije i napisale zakone koji favorizuju njihov sopstveni opstanak i čine vrlo teškim pojavu treće strane", kaže Koen. "U nekim državama postoje zakoni koji znače da se od treće strane zahteva više potpisa kako bi izašle na glasanje nego glavne stranke, za koje je to automatski. Dakle, dve glavne stranke ne žele konkurente i osmislile su sistem to dalje otežavaju".
Moguće je da bi kandidat treće strane mogao da se iskaže pobedom na manjim lokalnim izborima, prema Koenu, ali kaže da je dvostranački sistem ovde da bi opstao u značajnijim nadmetanjima.
"Primetićete da Liz Čejni ne napušta Republikansku stranku. Čim to učini, završila je sa politikom", kaže on. "Igrači od kojih biste očekivali da će reći: "Odstupam, stvaramo novi pokret", to ne čine jer znaju da to nije način da se njihove politike predstave".
Tamas se slaže da je malo verovatno da će treće stranke ikada dosledno pobediti na ključnim izborima. Njihov ključni uticaj, kaže on, uvek je bio prekid koji dovodi do veće umerenosti u glavnim strankama.
"U poređenju sa većinom drugih zemalja, treće stranke (u SAD-u) su slabe, pa ovo ostavlja otvorenu jednu određenu strategiju koju imaju, a to je napad na jednu od stranaka, remećenje politike, privremeno i sa očekivanjem da to neće imati stalnu poziciju u politici", kaže Tamas. "Biće to samo stvaranje korekcije kursa".