Linkovi

SAD se vraćaju u kontroverzni UN-ov Savet za ljudska prava


Arhiva - Sedište Ujedinjenih nacija, u Njujorku, 21. septembra 2021.
Arhiva - Sedište Ujedinjenih nacija, u Njujorku, 21. septembra 2021.

Sjedinjene Države će se vratiti u Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava, nakon što se bivša Trampova administracija povukla zemlju iz tog kontroverznog tela 2018.

Generalna skupština UN u četvrtak će glasati za 18 novih članova koji će se pridružiti veću od 47 članica. Sjedinjene Države su među kandidatima kojima je potrebna prosta većina glasova da bi obezbedili mesto. Nijedna država se ne suočava sa konkurencijom u okviru svoje regionalne grupe, ostavljajući rezultate uglavnom unapred zaključenim.

Različite zemalje traže mesto u savetu, uključujući Argentinu, Indiju, Litvaniju, Katar i Somaliju. Neki kandidati su kontroverzniji od drugih zbog podataka o ljudskim pravima u tim zemljama.

"Odsustvo konkurencije na ovogodišnjem glasanju u Veću za ljudska prava ismava reč 'izbor'", rekao je Lui Šarbone, direktor UN-a u Hjuman rajts voču. "Izborom ozbiljnih kršilaca prava poput Kameruna, Eritreje i Ujedinjenih Arapskih Emirata šalje se užasan signal da države članice UN nisu ozbiljne u pogledu temeljne misije Saveta za zaštitu ljudskih prava".

Šarbone je pozvao države da ne glasaju za nekvalifikovane kandidate.

Od zemalja koje se pridružuju Savetu očekuje se da "poštuju najviše standarde u promociji i zaštiti ljudskih prava" u zemlji i inostranstvu.

Nesavršeno telo

Veće ima mešovitu reputaciju. Diplomate kažu da je izdalo neke važne i snažne izveštaje o ratnim zločinima u mestima poput Sirije i ističe, između ostalog, porodične zloupotrebe u Severnoj Koreji, Iranu i Mjanmaru.

Ali takođe se često kritikuje zbog usredsređenosti na Izrael i uključivanja među svoje članove nekoliko zemalja sa lošim pravima, poput Kine, Rusije i Pakistana.

Savet za ljudska prava osnovan je 2006. godine kako bi zamenio nefunkcionalnu Komisiju UN za ljudska prava, koja je raspuštena.

Administracija bivšeg američkog predsednika Džordža V. Buša odlučila se protiv traženja članstva, a Sjedinjene Države su se pridružile tek 2009. godine kada je administracija tadašnjeg predsednika Baraka Obame rekla da nastoji da poboljša rad Saveta radeći unutar njega.

Vašington se povukao 2018. pod Trampovom administracijom.

XS
SM
MD
LG