Guverner Floride Ron DeSantis ove nedelje je nazvao ruskog predsednika Vladimira Putina "ratnim zločincem" i osudio njegovu invaziju na Ukrajinu, nakon što je ranije bio kritikovan zbog primedbi u kojima se založio za smanjenje američke podrške ukrajinskim snagama.
DeSantis, za koga se očekuje da će kasnije ove godine objaviti kandidaturu za republikansku predsedničku nominaciju za izbore 2024, ranije je opisao rat u Ukrajini kao "teritorijalni spor" koji ne predstavlja "vitalni nacionalni interes" Sjedinjenih Država.
Ove reči su mnogi odmah osudili, uključujući i brojne republikance sa dugogodišnjim stažom u Kongresu, iako podrška kontinuiranoj pomoći SAD Ukrajini jenjava u značajnom delu republikanskog biračkog tela.
Tvrdi da je pogrešno okarakterisan
U intervjuu sa britanskim novinarom Pirsom Morganom koji je emitovan u četvrtak uveče na televiziji Foks, DeSantis je rekao da su njegovi komentari - posebno oni koji su opisivali rat kao teritorijalni spor - bili "pogrešno okarakterisani".
Morgan, koji je u sredu najavio inervju u kolumni u Njujork postu, opširno je citirao objašnjenje guvernera Floride za taj komentar.
"Kada sam ga konkretno pitao da li se kaje što je upotrebio frazu 'teritorijalni spor', DeSantis je odgovorio: 'Pa, mislim da je to pogrešno okarakterisano. Očigledno, Rusija je izvršila invaziju [prošle godine] — to je bilo pogrešno. Napali su Krim i zauzeli ga 2014. — to je bilo pogrešno'.
"'Ono na šta sam mislio je gde se sada vode borbe, a to je taj istočni pogranični region Donbas, pa Krim, vi imate situaciju u kojoj je to držala Rusija. Ne mislim opravdano, ali jeste. Tamo ima mnogo etničkih Rusa'".
Prema Morganu, DeSantis je nastavio objašnjenjem zašto misli da Rusija nije pretnja onako kako ju je Bajdenova administracija prikazala: "Mislim da je šira poenta - OK, Rusija ne pokazuje sposobnost da zauzme Ukrajinu, da sruši vladu ili svakako da ugrozi NATO. To je dobra stvar".
Bajdenova administracija je opisala podršku Ukrajini kao sprečavanje dubljeg uključivanja SAD u širi sukob.
DeSantis je rekao Morganu da to vidi drugačije: "Jednostavno mislim da to nije dovoljan interes za nas da eskaliramo veće učešće. Ne bih želeo da vidim američke trupe umešane tamo. Ali ideja da je Rusija nekako opravdano [u invaziji] — to je besmislica".
"Benzinska pumpa" sa nuklearnim oružjem
Takođe u intervjuu, DeSantis je ismejao veliku zavisnost Rusije od izvoza fosilnih goriva i rekao da zemlja nema kapacitet da reaguje na ono što se čini da je Putinov plan - da rekonstruiše sferu uticaja bivšeg Sovjetskog Saveza.
"Mislim da on ima velike ambicije", rekao je DeSantis o Putinu. "Mislim da je neprijateljski nastrojen prema Sjedinjenim Državama, ali mislim da ono što smo videli jeste da on nema konvencionalnu sposobnost da ostvari svoje ambicije. I tako, on je u suštini benzinska pumpa sa gomilom nuklearnog oružja, a jedna od stvari koje bismo mogli da radimo bolje je da koristimo sopstvene energetske resurse u SAD".
DeSantisovi komentari su podsećali na one pokojnog Džona Mekejna, koji je bio republikanski senator i predsednički kandidat. Poznat po svom ratobornom odnosu prema Rusiji, on je svojevremeno ismevao naciju kao "benzinsku pumpu koja se maskira u državu".
Odgovor Zelenskog
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, u intervjuu urednicima časopisa Atlantik, prošle nedelje je odgovorio DeSantisu argumentom da ulaganje Amerike u odbranu njegove zemlje sprečava širi sukob koji bi mogao da uvuče SAD i njihove NATO saveznike.
"Ako ne budemo imali dovoljno oružja, to znači da ćemo biti slabi. Ako budemo slabi, oni će nas okupirati", rekao je Zelenski. "Ako nas okupiraju, biće na granicama Moldavije i okupiraće Moldaviju. Kada okupiraju Moldaviju, [ići će kroz] Belorusiju i okupiraće Letoniju, Litvaniju i Estoniju".
"To su tri baltičke zemlje koje su članice NATO-a", dodao je on. "Oni će ih okupirati. Naravno [stanovnici baltičkih država] su hrabri ljudi i oni će se boriti. Ali oni su mali. I nemaju nuklearno oružje. Dakle, Rusi će ih napasti, jer to je politika Rusije, da vrati sve zemlje koje su ranije bile deo Sovjetskog Saveza".
Mnogi stručnjaci za spoljnu politiku izrazili su sumnju u verovatnoću da će Rusija odlučiti da izvrši invaziju na bilo koju od zemalja koje su pod zaštitom NATO sporazuma o međusobnoj odbrani.
Poteškoće politike
DeSantisov potez da razjasni stav o Ukrajini naglašava poteškoće sa kojima će se po tom pitanju verovatno suočiti bilo koji republikanski predsednički kandidat, zbog produbljivanja podela unutar stranke.
Za republikance, rekao je Vilijam A. Galston, viši saradnik u Programu za studije upravljanja Brukings instituta, "pronalaženje održivog puta po pitanju Ukrajine je veoma teško, jer je stranka podeljena između tradicionalističkog i populističkog krila po tom pitanju".
"Tradicionalistički stav je da se od Sjedinjenih Država, iz razloga koji se tiču i njihovih interesa i vrednosti, zahteva da se suprotstave agresiji, kao što je ona koju je Rusija pokrenula na Ukrajinu i da podrže indirektno, a u nekim slučajevima i direktno, vojni napor da se tome suprotstavi", rekao je Galston za Glas Amerike.
"Populističko krilo partije zauzima stav da se ova borba nas ne tiče i - uopšteno govoreći - da se interesima Sjedinjenih Država najbolje služi tako što se u najvećoj mogućoj meri kloni stranih komplikacija, posebno vojnih", rekao je.
U ovom trenutku, podela je najvidljivija kada se uporede pozicije dva vodeća predsednička kandidata stranke sa pozicijama njenih veterana spoljne politike u Kongresu.
I bivši predsednik Donald Tramp i DeSantis izrazili su sumnju da je u interesu SAD da nastave da podržavaju Ukrajinu. U nedavnoj anketi Univerziteta Monmut, njih dvojica su dobila 80 odsto podrške — 44 odsto za Trampa i 36 odsto za DeSantisa — kada su potencijalni glasači Republikanske stranke upitani koga podržavaju za predsedničku nominaciju.
U Kongresu su, međutim, istaknuti republikanci iskazali nepokolebljivu podršku Ukrajini.
"Mislim da je većinsko mišljenje republikanaca u Senatu da Sjedinjene Države imaju vitalni interes nacionalne bezbednosti u zaustavljanju ruske agresije", rekao je novinarima prošle nedelje Džon Tun, drugorangirani republikanac u Senatu.
