Pritisci, iskušenja i neprijatnosti - termini su koje su državni zvaničnici Srbije koristili, tumačeći deo čestitke američkog predsednika Džozefa Bajdena, upućene povodom Dana državnosti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, o međusobnom priznanju Kosova i Srbije kao modusu za rešenje spora dve strane.
SAD u potpunosti podržavaju dijalog Kosova i Srbije uz pomoć EU
“Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju dijalog između Kosova i Srbije uz pomoć Evropske unije, čija je svrha postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa”, odgovor je portparola Stejt departmenta Glasu Amerike na pitanje o budućem angažmanu američke administracije u dijalogu dve strane.
“Kao što je predsednik Bajden rekao sveobuhvatno rešenje koje će dovesti do međusobnog priznanja, očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta obe države i jačanja njihovih demokratskih institucija od suštinske je važnosti za napredak Kosova i Srbije. To bi poboljšalo bezbednost i prosperitet obe zemlje, unapredilo njihove težnje za članstvom u Evropskoj uniji i drugim institucijama i podržalo ostvarenje trajnog cilja da Evropa bude u miru – celovita i slobodna”, navedeno je u pisanom odgovoru neimenovanog portparola Stejt departmenta koji nam je poslat 2. februara.
U odgovoru se dodaje da je Entoni Blinken, aktuelni državni sekretar, tokom pretresa o njegovoj nominaciji u Odboru za spoljne poslove američkog Senata, rekao da pozdravlja napore administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa u vezi sa Kosovom i Srbijom.
“Kao što znate, izabrani predsednik je u prošlosti proveo dosta vremena u tim zemljama. Mislim da deli uverenje da postoje stvari koje možemo učiniti kako bi Kosovo napredovalo, a nadam se, i Srbija”, podseća se u odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike na izlaganje državnog sekretara Blinkena tokom januarskog pretresa o nominaciji u Odboru za spoljne poslove američkoj Senata.
Deo političara i javnosti Srbije shvatio je to kao nešto što su opisali novim stavom američke spoljne politike upoređujući je sa ličnom percepcijom diplomatije koju je vodila prethodna administracija i bivši predsednik Donald Tramp.
Dok se podsećamo činjenice da su Sjedinjene Države među prvima priznale nezavisnost Kosova, i jedan su od glavnih međunarodnih zagovarača državnosti pokrajine koja je pre trinaest godina proglasila nezavisnost od Srbije, ostaje nedoumica da li se i šta promenilo u američkom tumačenju poželjnog epiloga višedecenijskog spora dve strane - što je identifikovano u političkoj i društvenoj javnosti Srbije.
“Ne mislim da je došlo do bilo kakve promene. To je konstanta američke politike. Sećam se, čini mi se da je 2019, u jednoj zvaničnoj komunikaciji bivši predsednik Tramp objavio da SAD željno iščekuju momenat kada će Srbija i Kosovo postići međusobno priznanje. Tako da to nije ništa novo”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Pol Mekarti, regionalni direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI).
Tumačenje našeg sagovornika na tragu je pojašnjenja američke ambasade u Beogradu objavljenog pošto je - nakon Bajdenove čestitke - predsednik Vučić reagovao tvrdnjom da je prošlog septembra u Vašingtonu, kada je potpisan sporazum o ekonomskoj normalizaciji, rekao šta misli o uzajamnom priznanju. Srbija se, podsećamo, tome žestoko protivi.
Iz objave na društvenoj mreži američke ambasade jasno je da Sjedinjene Države međusobno priznanje Srbije i Kosova vide kao trajno rešenje spora dve strane.
“Mislim da budućnost odnosa Srbije i Kosova, kao i to da li će između dve strane doći do međunarodnog priznanja, zavisi od političkih lidera u Srbiji. Mislim i nadam se da će oni uvideti privlačnost značajnijeg približavanja Zapadu - što bi značilo i priznavanje Kosova kao nezavisne države. A to je stvar udaljavanja od prošlosti i gledanja u budućnost”, izjavio je za albanski servis Glasa Amerike Vesli Klark, penzionisani američki general, koji je obavljao funkciju vrhovnog komandanta Severnoatlantske alijanse u vreme NATO intervencije u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1999, posle neuspešnih pregovora kosovskih i srpskih političkih predstavnika na mirovnoj konferenciji u Rambujeu, uz posredstvo međunarodne zajednice.
Burnija reakcija srpskih zvaničnika nije međutim i prva takve vrste koja je stizala iz Beograda, ukazuje Pol Mekarti iz Međunarodnog republikanskog instituta.
“Vučić može da kupuje vreme u trenutku kada priznavanje Kosova nije dobrodošlo u srpskoj javnosti. Pomenuću da ima podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. U dobroj je poziciji za kupovinu vremena i mislim da će Sjedinjene Države delovati neposrednije prema Srbiji - upravo zbog tih drugih faktora. To bi se moglo očekivati od nove administracije”, smatra Mekarti.
Istovremeno, Januš Bugajski, saradnik vašingtonskog nevladinog Centra za analizu evropske politike (CEPA), podvlači da se radi o, kako je označio, taktičkoj računici vlasti Srbije.
„Uveriti ljude da Amerika menja svoj stav, da srpska vlada mora da ostane snažna i ako sačekamo, nikada nećemo morati da priznamo Kosovo. Međutim, ono što kažem je da postoji određeni kontinuitet kada je reč o prihvatanju Kosova kao nezavisne države. Da je njegov konačan status, nezavisna država i bez obzira na taktike i strategije, to je cilj svih američkih administracija“, podvlači Bugajski.
Vlasti Srbije su tokom mandata Trampove administracije često isticale da - u poslednjih nekoliko decenija - među američkim zvaničnicima nisu imali bolje sagovornike i partnere, koji su pokazivali razumevanje za njene interese i potrebe. Amerika je u to vreme imala i značajniji angažman u medijaciji spora Kosova i Srbije, a kulminacija njenog angažmana bio je sporazum o ekonomskoj saradnji potpisan prošlog septembra.
Sada, međutim, nisu isključeni šumovi na vezama.
„Srpska vlada želi poslati jedan signal Vašingtonu da će se opirati ako nekakav pritisak dođe iz Vašingtona. To je normalno - i za očekivati. To je diplomatski teatar, koji se uvijek tako razvija“, ukazuje Damir Marušić, viši savetnik američkog nevladinog Atlantskog saveta.
Januš Bugajski smatra da su vlasti Srbije na sve načine spremne da odlože konačnu odluku o obostranom priznanju Srbije i Kosova.
“Ovo nije jednostavno pitanje toga da Srbija u jednom trenutku kaže - u redu je, priznaćemo Kosovo, već i pitanje da uradi niz stvari van priznanja koje bi poboljšale njenu poziciju u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Državama i pomogle da se stvori bolja atmosfera u regionu. Drugim rečima, trebalo bi da prestane da stalno blokira prijem Kosova u međunarodne institucije, možda da razmeni, ako ne ambasadore, a ono možda specijalne izaslanike ili predstavnike između dve države. Postoji mnogo stvari koje srpska strana može da uradi da pokaže dobru volju, van formalnog priznanja kosovske države”, smatra Bugajski.
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji vodili u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija smatra svojom teritorijom. Nezavisnost Kosova priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.
Dijalog Beograda i Prištine u Briselu je na tehničkom nivou počeo 2011. godine, a zatim je nastavljen na nivou premijera što je 2013. godine rezultirao postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
