Američki ambasador Kajl Skat rekao je da Srbija brzo napreduje u pogledu zaštite prava intelektualne svojine, a da 4,6 odsto BDP-a čini dohodak iz ovog sektora, što je više od sektora rudarstva ili energetike, ali i dodao da je piraterija još uvek veliki problem u Srbiji.
Studija iz 2015. pokazala je da je procenat softverske piraterije u Srbiji 67 odsto, što je daleko više nego u Evropskoj uniji u kojoj je prosek 29 odsto, rečeno je na skupu u Američkoj privrednoj komori povodom Svetskog dana zaštite intelektualne svojine.
Skat je naveo da bi se smanjenjem piraterije u Srbiji za, na primer, jedan odsto otvorila mogućnost za zapošljavanje 1.200 novih radnih mesta.
On je na konferenciji rekao i da Srbija treba da štiti intelektualnu svojinu kako bi zaštitila svoje građane od opasne i defektne robe. Uobičajeno je da se među piratskim proizvodima nađu lekovi, kozmetički proizvodi, hrana i automobilski delovi koji stvaraju veliki rizik za bezbednost i zdravlje ljudi, navodi Skat. On je ocenio da su deca u Srbiji, ali i deca u Americi toliko navikla na instant pristup zabavnim sadržajima da uopšte ne uviđaju moralni problem kada besplatno "skinu" sa interneta neku pesmu ili film.
"Garancija prava na intelektualnu svojinu od izuzetnog je značaja za dalji ekonomski razvoj, jer jedino poštovanjem i stvaranjem efikasnog pravnog okvira kojim će se ono štititi nastaje prostor za nove tehnološke inovacije, koje osim ekonomskog benefita nesumnjivo imaju pozitivan uticaj na svakodnevni život građana," rekao je Skat.
On je kazao da je krađa intelektualne svojine pljačka, a ne, kako je rekao, veština. Skat je rekao i da nije tačno da zaštita intelektualne svojine koristi samo bogatima, jer u tom sektoru rade milioni ljudi.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, profesor dr Vladimir Popović, naglasio je na skupu, da da Srbija ima jako mali broj patenata, svega 33 protekle godine, dok je sa druge strane broj naučnih radova ogroman.
"Sredstva koja su izdvojena za nauku od 0,88 PDP svakako nisu dovoljna, ali je često problem što se ona neracionalno troše. U proteklom periodu nije postojala trajna politička opredeljenost ka inovacijama,a izdvajanja za inovacije koje se svakako štite patentima, je takođe na niskom nivou," rekao je sekretar.
Kao najvažniji rezultati postignuti u ovoj oblasti istaknuti su zaokruživanje regulatornog okvira putem usvajanja i primena Zakona o posebnim ovlašćenjima radi zaštite prava intelektualne svojine, napredak u kontroli legalnosti softvera, kao i specijalizacija istražnih organa i sudova radi efikasnije zaštite.
Pomoćnik načelnika Sektora za analitiku u MUP-u, Slaviša Ðukanović rekao je da je u proteklih pet godina otkriveno 650 slučajeva kršenja prava intelektualne svojine, a od tog broja, trećina prošle godine.
V. d. direktora Zavoda za za intelektualnu svojinu Vladimir Marić, kazao je da su u proteklom periodu pripremljeni za usvajanje u Skupštini svi zakoni iz oblasti intelektualne svojine, a da se očekuje u junu otvaranje Poglavlja 7 koje se tiče ove oblasti.
"Bez obzira na postignute rezultate, Srbija se i dalje suočava sa nizom izazova u ovoj oblasti pre svega kada je reč o borbi protiv krivotvorenja i piraterije. Industrije u Evropi koje intenzivno koriste intelektualnu svojinu prave 27,8 odsto radnih mesta i zapošljavaju 60 miliona ljudi," izjavio je on i dodao da je od 2011. do 2013. godine, čak 42 odsto BDP-a Evrope došlo iz sektora koji intenzivno koriste intelektualnu svojinu.
Marić je najavio da bi ove godine trebalo da se donesu i zakoni o srodnim i autorskim pravima koji štite prava autora u muzičkoj i filmskoj industriji.
"U zemljama regiona je pre dve godine ostvareno 48 miliona evra prihoda po osnovu autorskih prava," kazao je on i dodao da se očekuju i novi propisi u oblastima patenata i žigova.
Učesnici skupa naveli su da obaveza usklađivanja nivoa zaštite intelektualne svojine sa onim u državama članicama Evropske unije, nastala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ističe krajem 2018. godine, kada se navršava pet godina od njegovog stupanja na snagu.