BEOGRAD - Vlada Severne Makedonije najavila je uvođenje vanrednih mera kako bi se zaštitili ljudi od prekomernog zagađenja vazduha u Skoplju i još tri makedonska grada. U danima kada je visoko zagađenje vazduha, neće biti sportskih događaja na otvorenom, a i druge sportske aktivnosti biće ograničene, prenosi AP. Rad na građevini biće šestočasovni - od 11 do 17h, a vlada je preporučila kompanijama da trudnicama i starijima od 60 godina daju slobodan dan kada je prekomerno zagađenje. Smatra se da je vlada donošenjem ovih mera zapravo popustila pod pritiskom ekoloških organizacija.
Skoplje je, prema podacima aplikacije za merenje zagađenja vazduha IQAir, jedan od najzagađenijih gradova u svetu. Beograd je, takođe, u vrhu liste gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu, i prema tvrdnjama ekoloških organizacija – najzagađeniji je milionski grad u Evropi. Ipak, nema posebnih mera, poput ovih u Skoplju, koje se u glavnom gradu Srbije primenjuju za zaštitu od aerozagađenja.
Predrag Momčilović, autor knjige „Vazduh kao zajedničko dobro“ i član pokreta Ne davimo Beograd, ocenjuje da mere koje su donete u Severnoj Makedoniji ne doprinose smanjujenju zagađenja, ali čuvaju javno zdravlje ljudi jer smanjuju njihovu izloženost zagađenju.
„Mislim da je i to čak dobra mera, mi nažalost u Srbiji nemamo takve mere. Čak često dolazi do toga da na individualnom nivou moraju ljudi da odluče šta da rade, na primer vaspitačice treba da odluče da li će izvesti danas decu u dvorište vrtića ili ne“.
Šta se može preduzeti?
Kao glavni uzročnici aerozagađenja u Srbiji na prvom mestu navode se domaćinstva koja se greju na zagađujuća goriva, potom industrija, pa saobraćaj.
Građani Srbije se mogu samostalno informisati o kvalitetu vazduha preko sajta Agencije za zaštitu životne sredine, platforma Beoeko prati kvalitet vazduha u Beogradu, a tu su i aplikacije poput IQAir-a.
Ipak, često nije potrebno ni gledati na internetu, već je dovoljan pogled kroz prozor odakle se vazduh može videti. Uprkos tome što je situacija očigledna, građani od nadležnih ne dobijaju jasna upozorenja ili uputstva kako se ponašati kada je vazduh jako zagađen, pa o svemu treba da odlučuju sami.
„Treba pre svega uvek i pravovremeno obavestiti ljude da znaju kolika je zagađenost i šta treba da rade. Na primer, mi smo u Beogradu od srede pa do danas imamo zagađen vazduh, a nije bilo baš previše obaveštenja ljudi. Ja sam juče, prekjuče išao da vozim bicikl i bilo je baš puno ljudi koji su izašli, bilo je lepo vreme, ali zapravo je vazduh bio jako zagađen. I niko nije obavestio ljude da možda i ne treba toliko da se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima. Ili, na primer, bio je Beogradski polumaraton pre mesec dana i spiker je najavljivao kako je idealno vreme, i jesu bili uslovi idealni, s tim što je vazduh bio prekomerno zagađen. Mislim da je to obaveštavanje ljudi jedna od prvih mera“.
Osim pravovremenog i jasnog informisanja građana i upustava kako da se ponašaju, ima još nekih kratkoročnih mera koje Beograd može da „prepiše“ od Skoplja, kaže Momčilović.
"Skoplje je imalo različite kratkoročne mere, pa je obezbedilo potpuno subvencionisanu zamenu ložišta u delovima grada gde je najveće zagađenje. Oni su javnim novcem kupili ljudima inverter klime, koje nisu idealno rešenje, ali donekle smanjuju zagađenje vazduha jer troše struju, a ne drva i ugalj. Skoplje je imalo pre par godina, možda i dalje to imaju, da je u danima velikog zagađenja javni prevoz bio potpuno besplatan za sve kategorije građana, čime se uticalo da se barem malo smanji broj automobila na ulicama, koji su u slučaju velikih gradova izvor zagađenja".
Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) skreće pažnju na to da su Beograd i Skoplje u sličnoj situaciji, odnosno da se bore sa decenijskim aerozagađenjem koje je došlo dotle da je teško smanjiti uzroke i da zato kratkoročne mere imaju smisla. Ali, da ima i razlika između dve zemlje.
„Ako poredimo Srbiju i Makedoniju, moramo da uzmemo jednu činjenicu u obzir. Ne bih ja rekao da je javnost u Makedoniji svesnija, ne znam da li je bolje organizovana. Ali, postoji jedan element koji menja pravila igre – Vlada Makedonije nema stabilnu većinu u skupštini, makedonska skupština je prilično polarizovana i oni imaju jaku opoziciju. Vlada u Srbiji nema jaku opoziciju, oni mogu sutra da proglase konja za senatora i to će proći u Skupštini. Mi imamo ovde vlade koje ignorišu već 10 godina problem zagađenja vazduha, čak i kada usvoje dokument, ne moraju da ga primenjuju“.
Vlada Srbije je početkom decembra usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine sa akcionim planom, koji predviđa da se uloži 2,6 milijardi evra kako bi se smanjilo zagađenje vazduha i prepolovila koncentracija štetnih PM 2,5 čestica u vazduhu. To bi se, između ostalog, postiglo zamenom starih uređaja za grejanje u oko 55 odsto domaćinstava, zatim zamenom automobila i drugih prevoznih sredstava na dizel i sa EURO 1,2,3 motorima – što bi subvencionisala država.
Popović, kao i drugi predstavnici civilnog društva, kaže da je dobro što je ambiciozan plan usvojen, ali upozorava na tendenciju da se propisi u Srbiji ne primenjuju uvek.
„Ne želim da budem zlonameran i kažem da se neće primeniti, ali ako gledam prethodnu praksu, nemam argument da kažem da će se primeniti. Druga stvar, mora se jasno u budžetima pokazati da postoje sredstva za to. Srbija nema prostor za jarbole i fontane. Vlada Srbije mora da spasava živote građana. Ovde se konstatuje, na osnovu informacija koje su prikupile relevantne institucije, da je 2015. godine bilo preko 10.000 prevremenih smrti. Mi sa objašnjenjem da se stanje od 2015. pogoršalo i da se može očekivati da bude još gore ako se ništa ne uradi – da li je to zvono za alarm? Pa, naravno da jeste“.
A dok država ne preduzme mere, šta mogu da urade građani?
Da se informišu koliko god mogu, pričuvaju kada je vazduh opasan, i da nastave sa pritiskom na institucije jer je aerozagađenje decenijski problem i biće potrebno vreme da se reši, zaključuje Momčilović.
