Rusija danas obeležava 20-u godišnjicu neuspelog državnog udara koji je kasnije ipak doveo da raspada Sovjetskog Saveza. 19. avgusta 1991. mala grupa zaverenika u državnom i partijskom vrhu stavila je u kućni pritvor tadašnjeg predsednika Mihaila Gorbačova, u njegovoj rezidenciji na Krimu. Njihov cilj je bio da zaustave političke I ekonomske reforme koje je Gorbačov započeo.
Za nekoliko sati ljudi su počeli da se okupljaju oko zgrade ruskog parlamenta gde je predsednik Ruske federacije Boris Jelcin u čuvenom govoru na tenku osudio pučiste. Pokušaj državnog udara propao je tri dana kasnije a Mihail Gorbačov se vratio u Moskvu.
Nekoliko nedelja kasnije baltičke republike - Estonija, Letonija i Litvanija proglasile su nezavisnost, dok je Sovjetski Savez i zvanično prestao da postoji u decembru, nepunih 75 godina posle uspostavljanja prve komunističke države na svetu.
Protekle nedelje Mihail Gorbačov, koji je pre nekoliko meseci napunio 80 godina, rekao je da su se možda reforme koje je uveo odvijale suviše sporo, ali da je želeo da spreči da dodje do konflikta velikih razmera.
“Moj kredo je bio da se izbegne krvoproliće. Nismo mogli da ga izbegnemo potpuno – toga sam bio svestan i ranije, ali ipak smo uglavnom uspeli u tome. Možete li da zamislite šta bi se desilo da je došlo do toga. Mogao je da izbije gradjanski rat – u zemlji prepunoj oružja, uključujući i nuklearno oružje”, podsetio je Gorbačov.
Stanovnici Rusije su i danas duboko podeljeni po pitanju raspada Sovjetskog Saveza i ekonomskog i političkog haosa koji je nastupio posle toga.