Španija je saopštila da će izdati nove obveznice kako bi finansirala problematične banke, uprkos tome što se troškovi pozajmljivanja približavaju neodrživom nivou od sedam odsto.
Potreban joj je najveći paket pomoći u istoriji bankarstva u Španiji. Bankija i partnerska grupa BFA će sada, po svemu sudeći, dobiti finansijsku injekciju u vidu obveznica. Problematična španska banka je u petak zatražila 19 milijardi eura. Vlada je odlučila da pomogne izdavanjem novih obveznica i korišćenjem sredstava iz fonda za restrukturiranje banaka. Riječ je o skupoj opciji, s obzirom na rekordne troškove pozajmljivanja.
Mogućnost da Evropska centralna banka pritekne u pomoć, međutim, još se ne pominje, iako nije isključeno da će se to dogoditi. Irska se obratila toj finansijskoj instituciji, kada je prolazila kroz sličan proces sa dva propala kreditora. Analitičarka, Brenda Keli, smatra da to nije dobra opcija.
"Mislim da je to greška. Prebacivanje loših bankarskih kredita na državu nikako nije dobra ideja. Vidjeli smo kakav je bio rezultat u Irskoj. Tačno je da u toj zemlji postoji ekonomija vođena izvozom, te da po svemu sudeći postižu dobre rezultate u tom sektoru, ali će dužnički problem dugo opterećivati Irsku.”
Sumorni izgledi za bankarski sektor ponovo su podstakli spekulacije u pogledu sposobnosti Španije da se sama finansira. Bronvin Kurtis, iz investicione banke HSBC, međutim smatra da Madrid još može da izbjegne međunarodni paket pomoći.
"Ako eurozona preduzme adekvatne mjere za zaštitu bankarskog sistema, ne samo u Španiji već i u drugim zemljama. Mislim da će za Španiju morati da postoji pan-evropsko, a ne samo domaće rješenje.”
Evropska centralna banka, koja je odbila da komentariše ovo pitanje, već je poslednjih mjeseci ubacila preko hiljadu milijardi eura u evropski finansijski sistem i mogla bi da odbaci ovakav prijedlog. Enrike Kemada iz madridske kompanije “One Capital Partners” ističe da Španija ne bi bila u ovakvoj situaciji da je ranije počela da štiti svoje banke.
"Američka i britanska vlada su 2008. godine sredili finansijski sistem ubacivanjem državnog novca u banke. U Španiji smo dozvolili da prođe pet godina prije nego što je to urađeno. Novac se konačno sada ubacuje u finansijske institucije, banke se nacionalizuju, tako da su vijesti pozitivne. Očigledno je međutim da postoji početni šok zbog posledica nečeg što je trebalo da bude urađeno prije više godina.”
Situacija u španskim bankama je i dalje u središtu krize u eurozoni. Vrijednost akcija banke Santander i finansijske korporacije BBVA je od sredine marta pala za više od 30 odsto. Strahuje da bi plan pomoći, u koji bi bila uključena Evropska centralna banka, postao opasan presedan, s obzirom na to da su slične padove zabilježile akcije dvije glavne italijanske banke, kao i banaka u drugim članicama eurozone. Čak bi i moćna centralna banka možda imala poteškoća da pomogne svima.
Potreban joj je najveći paket pomoći u istoriji bankarstva u Španiji. Bankija i partnerska grupa BFA će sada, po svemu sudeći, dobiti finansijsku injekciju u vidu obveznica. Problematična španska banka je u petak zatražila 19 milijardi eura. Vlada je odlučila da pomogne izdavanjem novih obveznica i korišćenjem sredstava iz fonda za restrukturiranje banaka. Riječ je o skupoj opciji, s obzirom na rekordne troškove pozajmljivanja.
Mogućnost da Evropska centralna banka pritekne u pomoć, međutim, još se ne pominje, iako nije isključeno da će se to dogoditi. Irska se obratila toj finansijskoj instituciji, kada je prolazila kroz sličan proces sa dva propala kreditora. Analitičarka, Brenda Keli, smatra da to nije dobra opcija.
"Mislim da je to greška. Prebacivanje loših bankarskih kredita na državu nikako nije dobra ideja. Vidjeli smo kakav je bio rezultat u Irskoj. Tačno je da u toj zemlji postoji ekonomija vođena izvozom, te da po svemu sudeći postižu dobre rezultate u tom sektoru, ali će dužnički problem dugo opterećivati Irsku.”
Sumorni izgledi za bankarski sektor ponovo su podstakli spekulacije u pogledu sposobnosti Španije da se sama finansira. Bronvin Kurtis, iz investicione banke HSBC, međutim smatra da Madrid još može da izbjegne međunarodni paket pomoći.
"Ako eurozona preduzme adekvatne mjere za zaštitu bankarskog sistema, ne samo u Španiji već i u drugim zemljama. Mislim da će za Španiju morati da postoji pan-evropsko, a ne samo domaće rješenje.”
Evropska centralna banka, koja je odbila da komentariše ovo pitanje, već je poslednjih mjeseci ubacila preko hiljadu milijardi eura u evropski finansijski sistem i mogla bi da odbaci ovakav prijedlog. Enrike Kemada iz madridske kompanije “One Capital Partners” ističe da Španija ne bi bila u ovakvoj situaciji da je ranije počela da štiti svoje banke.
"Američka i britanska vlada su 2008. godine sredili finansijski sistem ubacivanjem državnog novca u banke. U Španiji smo dozvolili da prođe pet godina prije nego što je to urađeno. Novac se konačno sada ubacuje u finansijske institucije, banke se nacionalizuju, tako da su vijesti pozitivne. Očigledno je međutim da postoji početni šok zbog posledica nečeg što je trebalo da bude urađeno prije više godina.”
Situacija u španskim bankama je i dalje u središtu krize u eurozoni. Vrijednost akcija banke Santander i finansijske korporacije BBVA je od sredine marta pala za više od 30 odsto. Strahuje da bi plan pomoći, u koji bi bila uključena Evropska centralna banka, postao opasan presedan, s obzirom na to da su slične padove zabilježile akcije dvije glavne italijanske banke, kao i banaka u drugim članicama eurozone. Čak bi i moćna centralna banka možda imala poteškoća da pomogne svima.
