Spasioci širom Evrope su stigli u Tursku, da započnu operaciju spasavanja američkog istraživača koji je nalazi skoro 1.000 metara daleko od ulaska u pećinu, nakon što je pretpreo krvarenje u stomaku.
Iskusni speleolog Mark Diki, koji ima 40 godina razboleo se iznenada dok je bio u ekspediciji sa još nekoliko ljudi, među kojima i troje Amerikanaca, u pećini Morka u južnim turskim planinama Taurus, navela je Evropska speleospasilačka organizacija. U akciji spasavanja su spasilački timovi iz Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italija, Poljske i Turske.
Redakcija Glasa Amerike na srpskom jeziku razgovarala je sa potpredsednikom Evropske speleospasilačke organizacije Vernerom Zaglerom. On navodi da za sada misija ima sreće. Fotografije pokazuju da ja Mark manje više u dobrom stanju, imajući u vidu krvarenje u stomaku. On se nada da će njegovo zdravstveno stanje ostati dobro i dalje, kako bi mogli da ga prenesu.
Glas Amerike: Koji su izazovi u transportu, jer se pominje da su potrebna nosila. Da li postoji scenario u kome nisu potrebna i da spasilačka misija kraće traje?
Verner Zagler: Ako su potrebna nosila, onda ih treba preneti i to kroz uske prolaze. Nosila sa pacijentom su teža, nego kad su prazna, to je jasno, tako da je najveći izazov je kada u pacijent u nosilima prolazi kroz uske prolaze. Jedna ideja je da ako njegovo zdravsteno stanje bude stabilno, možda postoji mogućnost da on prođe sve te uske prolaze sam i da ne bude na nosilima. Znači da izađe iz nosila, prođe sam uske delove i da se vrati u nosila. To je dobro rešenje, ako je njegovo zdravstveno stanje dobro i to bi sačuvalo dosta vremena. Ako to nije moguće i on mora da bude u nosilima, onda moramo da proširimo te prolaze. Počeli bismo sa čekićima i testerama, ako treba i sa malim eksplozijama, kako bi mogao da prođe pacijent na nosilima. Ovo je jedna od težih stvari. Dodatna teškoća je dubina same pećine, više od 1000 metara. Normalno bi bilo da vam treba, recimo 12 sati za ovu razdaljinu, tako da bi nosila, ili sa nekim ko ih nosi ili sa pacijentom na nosilima, to trajalo deset puta duže. Znači 120 sati, a uz to morate i da odmarate pacijenta, ne možete da budete 120 sati u nosilima. Time se samo još više produžava potrebno vreme.
Glas Amerike: Prema poslednjim izjavama, Mark je dobro, doduše ne i sa stomakom. Da li mislite da je psihološki i fizički jak za ovu operaciju?
Verner Zagler:Mislim da je mentalno veoma jak, zato što je prilično dobar i iskusan speleolog. Znači u pitanju je njegovo fizičko stanje, problemi sa stomakom. Obično, sa takvom bolešću, ležite na intenzivnoj nezi u bolnici, a ne u pećini. Znači sve je u fizičkoj snazi. Sa psihološkog stanovišta, mislim da je dobro.
Glas Amerike: Kada se može očekivati da bude izvučen na površinu?
Verner Zagler: Ne znam kada će transport početi. Informacije koju imamo je da čim lekari odobre, može da bude stavljen na nosila i transport može da počne, i onda je sve u redu. Sada zavisi. Ako je van nosila, možda će biti izvučen za tri ili četiri dana. Ako je na nosilima, moglo bi da potraje 12 ili 14 dana, sve zavisi.
Glas Amerike: Da li dolazi još spasilaca ili se smatra da je ovaj broj dovoljan?
Verner Zagler: Trenutno nemam informaciju da je potrebno više spasilaca. Tamo ih ima možda više od 100. Videćemo šta će se dogoditi. Ako bude išlo sve glatko i brzo, onda neće biti potrebno više spasilaca, ali ako ima poteškoća i traje duže, možda će ih više doći u Tursku.
Spasioci, među kojima je mađarski lekar su stigli do Dikija, ali biće potrebni dani, a možda i nedelje pre nego što budu mogli da ga izvuku iz pećine, jer je prolaz previše uzak da bi prošla nosila. U video snimku koji je objavio turski direktorat za komunikacije, Diki zahvaljuje speleološkoj zajednici i turskoj vladi na naporima, a to je preneo i Rojters.
"Speleolozi su čvrsto povezana zajednica i predivno je videti koliko se ljudi odazvalo. Svestan sam da mi je brza reakcija turske vlade i dostava potrebnih lekova, po mom mišljenju, spasila život".
Diki u snimku stoji i pokreće se, i navodi da je dok je svestan i može da priča, ipak nije izlečen, te da će mu biti potrebna pomoć da izađe iz pećine. Lekari treba da odluće da li će mu biti potrebna nosila ili će moći da izađe sam.
Diki, koji je krvario i gubio tečnost iz stomaka, prestao je da povraća i jeo prvi put nakon nekoliko dana, saopštila je grupa speleologa spasilaca sa sedištem u Nju Džerziju, sa kojom je on povezan. Nije jasno šta je izazvalo njegove medicinske probleme. Taj tim navodi da će sama misija zahtevato nekoliko timova i konstantnu lekarsku pomoć. Takođe napominju da je u pećini jako hladno, oko 4 do 6 stepena Celzijusa.
Komunikacija sa Dikijem se obavlja preko trkača koji idu od njega do kampa iznad površine, gde se postavlja telefonska veza i potrebno je oko pet do sedam sati za to. Stručnjaci navode da će biti izazov da se izvede uspešna akcija spasavanja.
Jusuf Ogreneček iz Speleološke federacije Turske naveo da je da su najteži zadaci da se prošire uski prolazi, kako bi prošla nosila i da se prenesu na dubinu. Da bi se osigurala sama nosila i njihov put, potreban je težak i dugotrajan posao, dodaje Ogreneček. On napominje da mnogo ima faktora, kao što je prolazak kroz blato i vodu na niskim temperaturama, kao i psihološki problemi usled dugog boravka u pećini.
Diki je bio u ekspediciji čiji je cilj da se izuči pećinski sistem Morka koji je dubok 1276 metara, ali na hiljadu metara se razboleo.
U pisanju izveštaja korišćene su infomacije agencija AP i Rojters.
